Sersei Lanister nije jedina osoba koja je doživela mučni "hod srama" - takva kazna u srednjem veku bila je prilično uobičajena.
Osim što protagonistkinja naga hoda ulicama grada, prati je masa ljudi koja je gađa trulim povrćem i voćem, pljuje po njoj i naziva je pogrdnim imenima, a iza povorke hoda jedna od sveštenica koja stalno viče “Sramota!”, i istovremeno zvoni zvonom kako bi što više ljudi čulo da je neko upravo osuđen na ovakvo poniženje.
Ali, Sersei Lanister nije jedina osoba koja je doživela ovako mučno iskustvo – takva kazna u srednjem veku bila je prilično uobičajena.
Pisac Džordž Martin izjavio je da je kao inspiracija za ovu scenu poslužio događaj iz vremena kralja Edvarda IV, kada je njegova ljubavnica Džejn Šor kažnjena na sličan način. Zbog zavere protiv kralja Ričarda III koji je nasledio Edvarda, morala je kroz grad da hoda u donjem vešu i bosih nogu.
Ovakve kazne bile normalne za osobe koje bi počinile preljubu, a prvi slučajevi pojavili su se u Francuskoj, između 13. i 14. veka.
Da bi osoba u to vreme bila optužena za preljubu, trebalo je da bude uhvaćena u samom činu, a javno poniženje koje je sledilo najčešće bi ljudima u potpunosti uništilo život.
Sersei Lanister nije jedina osoba koja je u istoriji prošla takozvani “hod srama” (eng. “walk of shame”).
