Legendarni konstruktor oružja Georg Luger, simbol superiornosti nemačke vojne industrije, osećao se i kao Nemac i kao Srbin. Srpski jezik smatrao je maternjim, jer mu je majka bila Srpkinja.
Srpskoj i crnogorskoj vojsci godinama je dostavljao poverljive podatke o oružju i municiji koje njihovi neprijatelji Turci i Bugari kupuju u Nemačkoj, utvrdio je posle višegodišnjeg istraživanja vojni istoričar Branko Bogdanović za Novosti.
– Zanimljivo je da su Nemci rezultate istraživanja o konstruktoru jednog od najpoznatijih pištolja svih vremena, čuvenom „parabelumu” ili „lugeru”, primili korektno. No, Austrijanci, do sada ubeđeni da je Luger njihovog porekla, teško se mire s tim da se radi o čoveku čija je majka bila srpskog porekla, a da se sam Luger potpisivao kao Đorđije, pri čemu je pisao ekavicom, na čistom srpskom jeziku, ćirilicom ili latinicom – kaže Bogdanović.
Ovo otkriće o legendarnom Lugeru su kao prvorazrednu senzaciju objavili najugledniji svetski časopisi specijalizovani za problematiku oružja, američki „Smol arms rivju”, nemački „Dojčes vafen žurnal” i ruski „Stari Cojhgaus”.
– Srpska vojska se 1907. odlučuje za nabavku nemačkih mitraljeza „maksim”, koji su proizvođeni u Nemačkoj fabrici oružja i municije u Berlinu. Na fotografiji sa testiranja mitraljeza u Kragujevcu je i Georg Luger, u tom trenutku glavni konstruktor u nemačkim fabrikama oružja i municije. Međutim njega nema u zvaničnim dokumentima o nabavci „maksima”!
Oficijelno, on je u Srbiji zbog promocije pištolja. Taj paradoks objašnjava poverljiva prepiska, koja otkriva Lugera kao tajnog savetnika srpske vojske u izboru najboljeg modela oružja. On za srpske mitraljeze po zahtevima naših oficira izvodi posebna poboljšanja – kaže Bogdanović.
Do njegovog istraživanja u nauci su bila poznata samo tri Lugerova pisma, na nemačkom. Uporni istraživač je pratio najtananije tragove i našao nepoznata Lugerova poverljiva pisma na srpskom i u Srbiji i u Crnoj Gori.
– On vodi prepisku s Damjanom Brankovićem iz Beograda, koji je, zahvaljujući dobrim vezama, uticao na to da srpska vojska uzme „maksim”. Georg se s njim dopisuje na srpskom jeziku, ćirilicom i potpisuje se kao Đorđije. Naglašava da se raduje susretima sa predstavnicima Srbije i Crne Gore jer će ponovo govoriti jezikom svoje majke – kaže Bogdanović.
U Lugerovim zvaničnim biografijama navodi se da je Austrijanac rođen u tirolskom Štajnahu na Breneru, koji se prijavio 1876. kao dobrovoljac u vojsku. Zahvaljujući izvrsnim rezultatima na obuci postao je austrijski podoficir, a zatim i rezervni oficir, da bi završio kao vodeći nemački konstruktor pešadijskog naoružanja. Ništa od ovih podataka nije objašnjavalo njegovo znanje srpskog i Bogdanović je uz Lugerovih potomaka unuka krenuo u potragu za poreklom Georga – Đorđija.
– Njegov otac, vojni hirurg Bartolomus Luger, rođen je u Zadru, kao i njegova majka Ana Marija, čije je devojačko prezime Širma. To je često prezime u dalmatinskoj vojnoj krajini. Širma je naziv za mačevalačku vežbu, što ukazuje da je neko od Lugerovih predaka s majčine strane bio vojni instruktor – kaže Bogdanović.
Lugerova nacionalna i politička osećanja naročito su izražena u prepisci tokom balkanskih ratova.
– Uoči i tokom ratova, Lugerov značaj je veoma veliki jer je Srbiji i Crnoj Gori redovno dostavljao poverljive podatke o broju mitraljeza, pušaka i metaka koje su naručivali njihovi potencijalni protivnici. Savetovao je koji tip mitraljeza treba uzeti, koji tip postolja, za koji se kalibar opredeliti itd. Luger 13. februara 1913. piše da je „blizu vreme kad će Crna Gora uvećati njenu teritoriju. Pri tome, veliki deo našeg naroda (Crnogoraca i Srba) koji žive na ovoj strani (u Austrougarskoj) nestrpljivo čeka na oslobođenje!”
U pismu od 15. jula 1913. još preciznije kaže da „postoji dovoljno prostora za srpski narod na tlu Austrougarske” – navodi Bogdanović.
On naglašava da je Luger bio neobična ličnost, jer je zastupao i panslovenska i pangermanska osećanja, što je rezultat slovenskog porekla majke i germanskog porekla oca.
– Luger je podržavao ujedinjenje balkanskih zemalja pod ruskim rukovodstvom, sa izuzetkom Rumunije. S druge strane podržavao je pripajanje Austrije Nemačkoj. Teško je i zamisliti kako se Georg osećao kada je njegov srednji sin Julijus Vilhelm Vartolomej izgubio život 1915. kao austrougarski vojnik na Istočnom frontu – kaže Bogdanović.
On naglašava da je zahvaljujući Lugerovoj pomoći, a pre svega znanju srpskih školovanih oficira koji su testirali mitraljeze u Kragujevcu, Srbija odlučila za model „maksima” koji je bio lakši, prenosiviji i pogodniji za naše terene.
– Srpska vojska u prvoj partiji kupuje 100, a zatim 150 mitraljeza tipa „maksim”. Tih 250 mitraljeza smatraju se među najboljima svog vremena u svetu. Nažalost, do danas je sačuvan samo jedan primerak srpskog „maksima” u Vojnom muzeju u Beogradu. Ono što je srpska vojska prenela prkeo Albanije odneto je na popravku u Francusku i nikad nije vraćeno – kaže Bogdanović.
MASONSKA VEZA
Damjan Branković, s kojim se Luger dopisivao, bio je vlasnik Beogradskog društva za transport i trgovinu s veoma dobrim vezama u Nemačkoj. Bio je agent brodarske kompanije „Nordojče Lojda Bremen-Bremerhaven” i prijatelj njenog direktora, ali i agent Kompanija „Krup”, DVM i „Mauzer”. Kao mason, imao je dobre političke veze u Nemačkoj, ali i podršku Velike lože Hamburga da 1910. osnuje Ložu Šumadija u Beogradu. Po nekim svedočanstvim, on je srpsku vladu upozorio na izbijanje Velikog rata pola godine pre Sarajevskog atentata. Bogdanović je otkrio Lugerove veze s vojnim vrhom Crne Gore u arhivu Istorijskog instituta u Podgorici.
– Tamo sam pronašao 20 pisama i jedan telegram na srpskom koje je slao od 1906. do 1914. Iliji Hajdukoviću, šefu vojnih nabavki u Ministarstvu odbrane Crne Gore.
Ali i prepisku s ministrom vojnim, generalom Mitrom Martinovićem, s kojim se dopisivao na italijanskom, koji Luger naziva svojim drugim maternjim jezikom – navodi Bogdanović.
