Čekalo se skoro pola veka na neočekivano otkriće požutelih dokumenata u kojima se otkriva porodična tajna i život Sidnija Luisa, koji je sa samo 12 godina bio najmlađi britanski vojnik u Prvom svetskom ratu.
Povodom obeležavanja 100 godina od Velikog rata, vojnik Luis – neustrašivi dečak s juga Engleske, poslat u rovove krvave bitke za Somu (najveće bitke rata) napokon dobija posthumno priznanje, kao i divljenje sina, koji je otkrio istinu o ocu nekoliko decenija posle njegove smrti, 1969. godine.
Sidni Luis je u avgustu 1915. godine na raspustu. Rat besni već godinu, a Velika Britanija očajnički traži muškarce kako bi formirala vojsku koju su tada činili dobrovoljci. Uprkos godinama, mladi 12-godišnji Sidni se prijavljuje za front.
– Mladići u to vreme bili su opsednuti patriotizmom. Tu je bilo i dosta pritisaka porodice, prijatelja i društva uopšte – izjavio je Entoni Ričards, šef arhiva londonskog Muzeja rata – War Imperial Museum.
Sidnijevi roditelji dopuštaju mladiću da se prijavi u rat pod izgovorom da će „imati jedna usta manje da hrane i da će dečaku prijati svež vazduh”, bolje nego da radi u rudniku, rekao je istoričar Ričard van Emden i dodao da je bilo oko 250.000 maloletnih britanskih vojnika u Velikom ratu.
Porodice su tada bile ubeđene da će im deca ostati u Britaniji do 19. godine, kada su zvanično mogli da budu poslati da ratuju u inostranstvu.
– Neshvatljivo je ipak kako je dečak od 12 godina pristupio britanskoj vojsci, pošto to zvanično može s 18 godina – rekao je Van Emden, autor knjige „Dečaci – vojnici Velikog rata” (Boys Soldiers of the Great War).
– Sigurno je da je Sidni izgledao starije,a iskoristio je i popustljivost regrutne jedinice – dodao je istoričar, koji poseduje fotografiju na kojoj Luis izgleda visoko i krupno za svoje godine.
Luis uspeva da ode u Kingston, a njegova majka ne zna „gde je nestao”, ispričao je Kolin Luis, njegov sin jedinac, koji je od oca nasledio impozantnu figuru.
Tek je na leto 1916. godine otkrivena obmana, kada je jedan vojnik na odsustvu obavestio njegovu majku da je Luis na Somi u jednoj mitraljeskoj jedinici.
Zapanjena majka je odmah uputila pismo ministarstvu rata da joj vrate sina. Ona je zajedno s pismom poslala i Sidnijev izvod iz matične knjige rođenih.
Odmah je dobila odgovor, 24. avgusta 1916. godine – vojska, u vidno neprijatnoj situaciji, odgovara da su preduzete mere i da će se dečak vrlo brzo vratiti kući.
Luisov sin Kolin je tek pre desetak godina otkrio ta dokumenta, kada je preminuo njegov stric, koji je čuvao porodične papire.
– Moj otac je već pominjao da je bio u Prvom svetskom ratu, ali sam mislio da preteruje, jer je tada bio suviše mlad. Nikada nismo kasnije o tome pričali. To je skoro bila porodična tajna – rekao je sada 80-godišnji Kolin Luis.
Muzej u Londonu je potvrdio krajem prošle godine autentičnost pisama i saopštio da je Sidni Luis najmlađi britanski vojnik u Prvom svetskom ratu.
Kolin Luis je za ovu godinu isplanirao svoj način odavanja pošte ocu. On i njegova deca, unuci i praunuci posetiće Somu, gde je Sidni ratovao čitavih šest nedelja.
Sećanje na bitku na Somi najviše se vezuje za njen prvi dan, 1. jul 1916. godine, u kojem je iz stroja britanske armije izbačeno 57.470 vojnika, od kojih je bilo 19.240 ubijenih ili umrlih od posledica ranjavanja.
Do danas je to dan s najvećim gubicima u istoriji britanske vojske.
– Žao mi je što ne mogu da mu čestitam i kažem: Veoma sam ponosan na tebe. Bio si vrlo hrabar čovek, odnosno dečak – rekao je Kolin Luis.
I Srbija imala svog ‘dečaka u uniformi’
Još malo pa će proći pun vek od početka Prvog svetskog rata, a po najmlađem savezničkom vojniku Momčilu Gavriću u Srbiji se ne zove nijedna ulica, škola ili kasarna.
Rođen je u maju 1906, a u avgustu 1914. postao je ratnik. Učestvovao je u Kolubarskoj bici, albanskoj golgoti, ranjen je na Kajmakčalanu, učestvovao u proboju Solunskog fronta i demobilisan je sa dvanaest godina kao najmlađi podnarednik na svetu.
Momčilo nema spomenik čak ni u rodnoj Trbušnici, gde mu se sudbina prelomila kad je Hrvatska domobranska 42. divizija Austrougarske vojske izmasakrirala njegove roditelje, sedmoro braće i sestara i baku.
– Velika dobrotvorka ledi Pedžet zvala ga je srpski vitez. Grci su mu postavili zlatnu ploču na Krfu. Francuski predsednik Miteran mu je 1985. dodelio orden, a general Lepardije je rekao: ‘Šteta što niste bili francuski vojnik, imali biste spomenik na Jelisejskim poljima'”, kaže Branislav Gavrić, sin najmlađeg vojnika u 33 vojske koje su učestvovale u Prvom svetskom ratu.
O tragediji i podvizima Momčila Gavrića počelo je stidljivo da se govori tek osamdesetih godina prošlog veka. Heroj je umro 1993, a o njegovim stradanjima posle ratova i danas se ćuti.
Naredba vojvode Mišića
Tokom obilaska Drinske divizije na Kajmakčalanu, vojvoda Mišić se zapanjio kad je u rovu video jedanaestogodišnjeg dečaka u uniformi. Strogo je upitao majora Tucovića šta dete radi na Kajmakčalanu.
– Gospodine vojvodo, kaplaru Gavriću je neprijatelj ubio roditelje, sedmoro braće i sestara. S nama ratuje još od Cera, bio je na Kolubari, prešao Albaniju, disciplinovan je i ranjavan – odsečno je raportirao major Tucović.
Po naređenju vojvode Mišića istog dana je kaplar Gavrić unapređen u podnarednika, a naredba je pročitana u svim jedinicama srpske vojske.
