Sa deformisanim telom i zastrašujuće velikom glavom privlačio je pažnju gde god se pojavio. Iza groteskne pojave krio se odličan rvač i veoma inteligentan i topao čovek koji je četrdesetih godina prošlog veka bio velika rvačka zvezda u SAD. Decenijama kasnije, njegov lik je uzet za stvaranje popularnog animiranog junaka Šreka.
Moris Tile, poznat pod nadimkom „Francuski anđeo”, bio je jedan od najpopularnijih rvača četrdesetih godina prošlog veka u Americi. Ono po čemu je čitav svet pamtio Tilea je groteskna pojava, ogromna glava, izdužena vilica, deformisano telo nastalo teškom bolešću, akromegalijom.
U tinejdžerskim godinama Tile je bio i dalje normalan dečak, sa nežnom građom i lepim licem zbog kojeg mu je majka dala nadimak „Anđeo”. Problemi za Tilea počinju sa 17 godina, kada naglo kreću da mu otiču ruke, noge, glava i unutrašnji organi. Dve godine kasnije, utvrđeno da boluje od akromegalije, retke bolesti koja nastaje nekontrolisanim izlučivanjem hormona rasta, usled čega pojedini delovi tela preterano rastu.
I pored strašne bolesti koja ga je napala, Tile je uvek bio predani sportista. Sa svoje 23 godine kada je bolest uznapredovala a telo se promenilo, uspeo je da uđe u francusku ragbi reprezentaciju. Zbog svog izgleda trpeo je žestoke uvrede gde god da se pojavi. Pokušavši da pobegne od svega prijavio se u francusku mornaricu. Po napuštanju mornarice Tile je teško dolazio do posla. Ipak, na nagovor prijatelja oprobao se u filmskoj industriji, gde je koristio svoj izgled glumeći najčešće čudovišta.
Konačno, 1937. godine imao je susret koji će mu promeniti život. Te godine Tile je upoznao američkog profesionalnog rvača litvanskog porekla Karla Pojela koji je u to vreme bio veoma popularan u svetu rvanja. Nakon uspeha u Evropi, naredni korak Tilea bila je Amerika.
Na američkom tlu Tile je za kratko vreme postigao veliki uspeh. Već na prvom meču u Bostonu 24. januara 1940. godine Tile je oborio publiku s nogu, kada je nakon ulaska u ring glasno urliknuo. Na mečevima organizovanim u Bostonu i u čitavoj državi Masačusets, tražila se karta više, jer je svako želeo da vidi kako su rekli „pravo živo čudovište”. Tile je dobio i nadimak pod kojim su najavljivane njegove borbe – „Francuski anđeo”, gde mu je uz nadimak koji mu je majka dala dodat pridev „francuski”.
Američki novinari su za razliku od evropskih kolega prodrli kroz spoljašnjost „Francuskog anđela” i počeli da pišu o njegovom karakteru i svakodnevnom životu. Novinari su zavirili u dušu Tilea, gde su pisali da je reč o čoveku prijatne naravi, sa izuzetnim intelektom i divnim smislom za humor.
Kako je stario, njegovo zdravstveno stanje se pogoršavalo, na šta je najviše uticala sama bolest, akromegalija, koja je izazvala niz drugih problema. Tileov najbolji prijatelj, Karl Pojelo, takođe je bio u lošem zdravsrvenom stanju, zbog problema sa plućima. Kasnije je ustanovljeno da boluje od raka pluća.
Pojelo je preminuo 4. septembra 1954. godine u 61. godini života. Kada je čuo za vest o smrti Pojela, Moris Tile je doživeo srčani udar i preminuo je samo nekoliko sati kasnije. Dva velika prijatelja sahranjena su zajedno na Litvanskom nacionalnom groblju u mestu Džastis, u državi Ilinois.
Šta je akromegalija?
U pitanju je poremećaj uzrokovan viškom hormona rasta i porastom stvaranja proteina IGF-1 u telu čoveka nakon zatvaranja epifiznih ploča u kostima (zatvaranje se događa u pubertetu) tj. nakon prestanka rasta čoveka. Isti poremećaj koji se razvije pre zatvaranja epifiznih ploča naziva se gigantizam. Pojačano lučenje hormona rasta najčešće nastaje kao posledica tumora adenohipofize, a može se lučiti i iz tumora drugih lokalizacija, uz ostale retke uzroke.
Kao posledica pojačanog lučenja hormona rasta kod obolelih dolazi do rasta mekih tkiva što uzrokuje povećanje ruku i stopala, usana i čela, povećanje unutarnjih organa (npr. srce), oštećenje živaca (npr. sindrom karpalnog kanala), poremećaji menstrualnih ciklusa i libida, a može se javiti pojačana dlakavost (hipertrihoza), pojačano znojenje (hiperhidroza) i zatamnjenje kože (hiperpigmentacija).
