Pre tačno trideset godina telo nacističkog zločinca Jozefa Mengela je ekshumirano nakon što je u Brazilu 1979. sahranjen pod lažnim imenom. Tek 1985. je utvrđen njegov identitet, a sve od smrti, kada se udavio dok je plivao, živeo je lagodnim životom.
Zahvaljujući mreži svojih ljudi 1949. Mengele je pobegao u Argentinu, gde je živeo neko vreme, a zatim u Paragvaju i Brazilu. Iako ga je tražilo više država, uključujući i Nemačku, nikada nije uhvaćen, nikada nije odgovarao za svoje zločine i nikada se nije pokajao. Za vreme holokausta u smrt je poslao 400.000 ljudi.
Zašto je doktor Jozef Mengele za vreme holokausta odlučio da svoje lekarsko znanje zloupotrebi, umesto da pomaže ljudima?
To je pitanje koje se čovečanstvo pita već decenijama, a prvi put se pojavilo na Quorai, najboljem portalu za bilo koje pitanje. Na njega je odgovorio Kiel Majevski, direktor muzeja holokausta Kendls. Majevski je dugo analizirao Mengeleovu odluku da pređe na “mračnu stranu”, i nudi tri razloga zbog kojih će Mengele zauvek ostati upamćen kao “doktor smrt”.
Prvi razlog je što je Mengele bio nadprosečno ambiciozan, tvrdi Majevski. Doslovno je žudeo za priznanjima i više od svega je želeo status vrhunskog naučnika. U svedočenjima iz Aušvica se govorilo kako vozove pune Jevreja koji su svakodnevno pristizali u taj logor, Mengele nikada nije video kao zločin, već kao priliku.
Zatvorenici su za Mengela bili beskrajna zaliha “sveže robe” na kojoj je mogao da eksperimentiše. Na žalost zatvorenika, njegova je ambicija bila znatno veća nego posvećenost lekarskim etičkim kodeksima i bio je uveren da radi za dobrobit čovečanstva i nauke.
Eva Kor, jedna od preživelih žrtava njegovih eksperimenata rekla je kako je Mengele svoja dela video kao korisna i nužna, a ne protivzakonita i pre svega gnusna. Čak i kasnijih godina, kada je pobegao u Južnu Ameriku, zapisi iz njegovih dnevnika ukazivali su kako je iskreno verovao da čini pravu stvar.
Drugi razlog zbog kojeg je Mengele verovao da doprinosi nauci svojim zločinima bila je činjenica da je bio deo eugenističkog pokreta. Eugenisti su bili naučnici u 19. i 20. veku koji su verovali da ljudska vrsta može da postane bolja ako se njeno širenje strogo kontroliše. Kao što je bilo za očekivati, upravo su eugenisti smatrali kako su oni ta superiorna vrsta, bolja od bilo koga drugoga.
Neke od stvari koje su odmah morale biti eliminisane bile su na primer alkoholizam i bilo koja vrsta mentalnih bolesti. Američki eugenisti su se zalagali za vrlo stroga bračna pravila i silom su sterilisali desetine hiljada ljudi koji se nisu “uklapali” u njihovu sliku savršene ljudske rase.
Nacisti su u Evropi primenili istu logiku, pa su tako kao nižu vrstu proglasili Jevreje, Rome, Slavene, homoseksualce, i osobe s mentalnim i fizičkim problemima. Mengele je spadao u grupu eugenista koji su čvrsto verovali da čine veliku uslugu ljudskoj rasi tako što se rešavaju onih koje smatraju inferiornima.
Majevski kao treći razlog navodi opštu atmosferu u Nemačkoj u to vreme. U vreme kada je Mengele počeo svoje akademsku karijeru nacisti su već poprilično duboko zagazili u eliminisanje Jevreja iz svih sfera života. Kada se prijavio u SS vojsku, Mengele je morao predati dokaz da u njegovoj porodici nema Jevreja, i da nema uopšte jevrejske krvi.
Čak i površnom analizom govora koje su tih godina držali Hitler i Gebels bilo je lako uočiti da su Jevreje stalno opisivali kao nižu rasu koja nije ništa bolja od pacova. Tome je naravno doprinela i ostala nacistička propaganda, pa ni ne čudi da je Mengele Jevreje smatrao svojim zamorcima.
Ono što je još značajno kod Mengelea je činjenica da je bio itekako dobro i kvalitetno obrazovan. Njegove kolege sa fakulteta u Minhenu svedočili su kako nikada nije ostavljao utisak da je u stanju da uradi ono po čemu je ostao zapamćen, kao “Bog Aušvica”.
