U drevnom gradu Karkemišu, uz samu tursko-sirijsku granicu, na turskoj teritoriji, arheolozi, usred ratnih okolnosti, bukvalno samo nekoliko metara od teritorije koju drži Islamska država, objavili su svoja nova otkrića, na lokalitetu gde je početkom prošlog veka iskopavanja vršio i čuveni Lorens od Arabije.

Karkemiš se nalazi blizu sirijskog grada Jaroblusa, na kome se sada vije crni barjak Islamske države. Dok borbeni avioni zapadne koalicije lete iznad iskopina, na zemlji je vođa tima, arheolog i profesor istorije drevnog Bliskog istoka na Univerzitetu u Bolonji, Nikolo Marketi.

On je direktor projekta Karkemiš, gde su turske vlasti dozvolile iskopavanja 2011. godine, posle 90-godišnje zabrane.

– Praktično, mi radimo 20 metara od teritorije Islamske države – govori profesor Marketi, okružen sa 500 vojnika turske armije koji obezbeđuju lokalitet, podržani tenkovima i artiljerijom.

Iskopavanja u senci ratnog stanja, Foto: Beta

– Nemamo za sada nikakvih problema. Sve je to veoma dobro obezbeđeno – dodaje Marketi.

Iskopavanja koja su nastavljena 2011. godine, upravo onda kada je počeo još uvek tekući ustanak protiv sirijskog predsednika Bašara el Asada, nastavljaju se na radove koji su na istom mestu vrsili stručnjaci Britanskog muzeja sa kojima je radio i britanski avanturista T.E. Lorens, poznatiji kao Lorens od Arabije.

Ovo su danas najintenzivnija iskopavanja u poslednjih stotinak godina, i u njima, uz italijanske, učestvuju i arheolozi sa univerziteta u obližnjem Gaziantepu i Istanbulu.

Nikolo Marketi objašnjava da je plan da se lokalitet otvori za turiste narednog proleća, i da bude okružen betonskim zidom visine četiri metra.

– Biće to apsolutna zaštita za turiste – uveren je Italijan.

‘Mi radimo 20 metara od teritorije Islamske države’, kaže prof. Nikolo Marketi, Foto: Beta

Strategijski grad Karkemiš, odavno poznat naucnicima zbog referenci na njega u starim tekstovima, bio je pod upravom Hetita i drugih imperatora i nezavisnih kraljeva starog doba.

Iskopavanja na ovom mestu zaustavio je Prvi svetski rat.

Rad je ponovo stopiran kada su izbila neprijateljstva između turskih nacionalista i francuskih kolonizatora iz Sirije koji su postavili mitraljeska gnezda u gradske drevne zidine. Deo lokaliteta miniran je 1950. godine, što je nadalje predstavljalo nepremostivu prepreku radovima.

Deminiranje je završeno tek pre neku godinu. Arheolozi ove jeseni završavaju cetvrtu sezonu otkopavanja u dolini Eufrata. Ime Karkemiš u prevodu znači Pristanište (boga) Kemiša, božanstva u koje su ljudi tog doba verovali na teritoriji današnje Sirije.

Kameni spomenici ukrašeni statuama, hijeroglifima, kao i više od 20 metara visoke gradske zidine, svedoče danas o uticaju i značaju drevnog Karkemiša. Među poslednjim nalazima su skulpture u palati kralja Katuve, koji je vladao ovim predelima oko 900 god. pre Hrista. Tu je pet velikih stubova od krečnjaka i bazalta, sa reljefnim prikazima likova koji prinose darove.

Lokalitet čuva 500 vojnika turske armije, Foto: Beta

Arheolozi su takođe pronašli podni mozaik u palati kralja Sargona Drugog koji je vladao Asirijom oko 700. godine pre Hrista, drevnim carstvom koje se nalazilo najvećim delom u Mesopotamiji.

Arheolozi su takođe završili istraživanje ruševina zgrade u kojoj je bila smeštena ekspedicija Lorensa od Arabije koji je svoja iskopavanja vršio od 1911. do 1914.

Oko trećine lokaliteta, koji je veličine 90 hektara, leži na sirijskoj teritoriji te je stoga nedostupan istraživanju. Gradnja i poljoprivredna dobra obližnjeg sirijskog Jarablusa počela su da zalaze u teritoriju nekadašnjeg drevnog Karkemiša. Većina nalaza stoga je dosad načinjena na turskoj strani grada.