Čitav svet je slavio... Posle četiri krvave godine u kojima su se trenuci predaha merili minutima, a san nastupao tek kad i jednoj i drugoj strani ponestane municije, mir je bio na pomolu. 11. 11. tačno u 11h Prvi svetski rat konačno je završen. Ipak, jedan čovek kraj nije dočekao... Ovo je priča o poslednjoj žrtvi Velikog rata.
Kanadski vojnik Džordž Lorens Prajs u Prvi svetski rat ušao je 1917. godine kao dvadesetpetogodišnjak željan dokazivanja i sa mnogo snova o budućoj slavi. Dodeljen je „A” četi 28-og bataljona kanadskih ekspedicionih snaga i upućen u Belgiju gde je ubrzo video da u krvavim rovovima nema mnogo slave i časti.
Tu je bio sve do novembra 1918…
O kraju rata i slavnoj pobedi šuškalo se već nedeljama… Ipak, Nemci se nisu predavali. Redov Prajs je bio deo pohoda za zauzimanje sela Avri.
Prajs i njegova patrola su krenuli ka nizu kuća sa namerom da pronađu mitraljez koji je na njih pucao. Ušli su u kuću za kojoj su mislili da se Nemci nalaze i uvideli da su izašli na zadnja vrata. Produžilu su u sledeću kuću koja je takođe bila prazna.
Igra mačke i miša se nastavila… Prajs i njegovi saborci išli su iz kuće u kući, i stizali uvek prekasno da uhvate neprijatelja koji bi se u poslednji čas povlačio.
U jednom trenutku Prajs je, suprotno savetima svojih saboraca, izašao na ulicu. Nemački snajperista samo je to čekao. Pogodio ga je u predelu srca u 10 sati i 57 minuta. Umro je u 10:58h.
Bio je 11. 11. 1918. primirje kojim je Veliki rat završen potpisano samo dva minuta kasnije. Džordž Lorens Prajs dobio je svoju slavu… Poslednja žrtva Prvog svetskog rata.
Sećanje na palog druga
Na pedesetogodišnjicu Prajsove smrti preživeli saborci iz njegove čete su postavili spomen ploču na kuću blizu mesta na kojem je stradao.
„U spomen na Redova Džordža Lorensa Prajsa pripadnika 28-og Severozapadnog bataljona, Šeste kanadske pešadijske brigade. Druge kanadske divizije, poginulog blizu ovog mesta u 10 časova i 58 minuta 11. novembra 1918. Poslednji kanadski vojnik koji je poginuo na zapadnom frontu u Prvom svetskom ratu. Spomenu ploču podigli njegovi saborci 11 novembra 1968.”
U međuvremenu kuća je srušena, a spomen ploča je premeštena na kameni spomenik blizu mesta gde je prvobitno postavljena.
* Dopala vam se ova priča? Lajkujte nas na Facebook-u i vaša dnevna doza istorijskih zanimljivosti stiže!
