Đurđevdan je veliki hrišćanski praznik koji, svako prema svom kalendaru, proslavljaju i pravoslavci i katolici. Ipak, kod Srba je ovaj dan poprimio i neke druge, mnogo starije predhriščanske običaje, pa se Đurđevdan nigde u svetu ne proslavlja kao u našoj zemlji.
Običaji i verovanja srpskog naroda vezana za Đurđevdan su postojala i pre nego što je primio hrišćanstvo. Sveti Đorđe je svojim praznikom samo zauzeo mesto starog srpskog božanstva plodnosti Jarila i njegovog praznika.
Zbog toga je najveći broj običaja koji postoje u narodnom verovanju u vezi sa zaštitom, zdravljem i plodnošću.
Ova tradicija i dalje je veoma živa u nekim krajevima Srbije, a najrasprostranjeniji je običaj pletenja venaca od bilja i umivanje vodom u koju su bile potopljene lekovite biljke.
BERE SE ĐURĐEVAK I PLETU SE VENČIĆI
Zato na Đurđevdan treba požuriti i u rano jutro izaći na polja gde se bere cveće. Đurđevdansko cveće je: đurđevak, mlečika, maslačak i od njih treba isplesti venčiće kojima se kite ulazna vrata na dvorištu i kući. Ovo se čini da bi godina i dom bili „berićetni“ – „Da bude zdravlja, ploda i roda u domu, polju, toru i oboru“.
Ovi venčići treba da ostanu na vratima preko cele godine, sve do sledećeg Đurđevdana.
U nekim krajevima Srbije se tokom branja cveća devojke i mladići „gađaju” biljkom prilepača. To je korovska biljka, stablo joj je uspravno ili malo poleglo, a listovi na vrhu su lepljivi. Ako vam se dopada neki mladić ili devojka, trebalo bi da bacite ovu biljku na simpatiju, pa ako se zalepi, to znači da će se i on ili ona „zalepiti za vas”.
Danas gledajte u nebo!
Veruje se da će, ako je na Đurđevdan vedro godina biti plodna, a ako na ovaj praznik i sutradan bude padala kiša, da će leto biti sušno.
Kaže se da, koliko nedelja pre Đurđevdana zagrmi, toliko će biti tovara žita te godine.
Na Đurđevdan se od leskovih grančica prave krstići koji se stavljaju na kuće i na njive.
Veruje se da krstići od leske štite od gromova, zlih i opasnih sila. Jedna grana se rascepi nožem, pa se kroz nju provuče druga i tako se napravi krstić.
Još jedno drvo danas ima posebno značenje, a to je grab. Kada naiđete na grab u šumi tokom branja đurđevka, trebalo bi da se zaljuljate na grani, kako bi se vaša simpatija „grabila” za vas.
Pored ljuljanja, olistalim grančicama graba momci i devojke kite kuće i kapije na Đurđevdan, kako bi lakše našli bračnog druga.
KAD KAPIJE „DOBIJU NOGE”
Ako ste se jutros probudili bez kapije u dvorištu, nemojte da brinete, to je još jedan običaj za Đurđevdan koji i dalje živi u nekim ruralnijim delovima Srbije. Mladići u ponoć odlaze do kuća devojaka koje im se sviđaju, skidaju kapije i odnose ih negde daleko i tako zadaju muke roditeljima koji zatim moraju da ih traže po selu. Skidanjem kapije veruje se da će se devojka udati te godine.
Običaj je i da žene i devojke donesu uveče kući vodu sa vodeničkog kola. U nju treba staviti različito bilje, a naročito selen, pa se na Đurđevdan tom vodom umiti, da „bi se od njih svako zlo i prljavština otresli i otpali”.
NEMOJTE DA SPAVATE PREKO DANA
Spavalice, ovo je loša vest za vas! Na Đurđevdan treba poraniti i ne valja spavati preko dana! Ako to uradite rizikujete da vas glava boli preko cele godine. Ipak, narod je i za ovo smislio protivlek. Ako vam se već desi da danas zadremate, onda na Markovdan treba „spavati na istom mestu”.
Veliku važnost u ranijim decenijama u Srbiji je imalo i kupanje na reci, pre sunca. Da bi bili zdravi i jaki, ljudi su se kitili cvećem i biljem, opasivali se vrbovim i drenovim prućem.
Smatra se da na Đurđevdan deluju veštice i druge zle sile. Zbog toga su u minulim vremenima seljaci palili velike vatre „da bi zaštitili sebe i selo“. U nekim krajevima u đurđevdanskoj noći i dalje čuvaju zasejanu pšenicu i raž da ne bi ko „obrao njivu” tj. bacanjem čini prenese rod u svoj posed.
* Dopala vam se ova priča? Lajkujte nas na Facebook-u i vaša dnevna doza istorijskih zanimljivosti stiže!
