Nacisti su, najblaže rečeno, bili 'loše društvo'. Danas se malo zna o kompanijama koje su bile u vezi sa njima i gomilale bogatstvo „na tuđoj nesreći'.
Nemački industrijski giganti su se bogatili uz pomoć robova za vreme Drgugog svetksog rata, obajvio je jedan od najpopularnijih poslovnih časopisa „WirtschaftsWoche”, a prenose Novosti.
Brojne velike firme, poput Boša, Mercedesa, Dojč Banka, Volksvagen i drugih, koristile su robovsku radnu snagu koja se uglavnom sastojala od zarobljenika iz koncentracijonih logora. Ukupno je nemačkoj industriji pomoglo gotovo 300.000 robova.
Mnoge firme koje se nalaze na listi nedeljnika već su se razračunale sa svojom nacističkom prošlošću.
„Daimler” je još 1986. priznao da je koristio 40.000 prisilnih radnika pod groznim radnim i životnim uslovima za vreme rata, što je firmi omogućilo zgrtanje velikog profita.
Električni gigant „Boš” koristio je 20.000 robova, dok je porodica Kuandt, vlasnici BMW-a, koristila 50.000 robova, a čeličana „ThyssenKrupp” čak 75.000.
Volksvagen, proizvođači popularne Bube, zavisili su od robovskog rada 12.000 zatvorenika u najgorim zamislivim uslovima u svojoj firmi u Volfsburgu. Hemijski i farmaceutski brendovi BASF, Bayer i Hoechst upošljavale su 80.000 robova.
Najveća nemačka banka – Dojč Bank – nije koristila robovsku radnu snagu, ali se obogatila za vreme nacizma. Kada su nacisti došli na vlast, banka je otpustila sve jevrejske direktore i od 1938. na dalje postala je najbogatija u Nemačkoj kroz oduzimanje jevrejskih kompanija.
Izdavački div Bertelsmann, današnji vlasnici RTL-a, postao je bogat objavljujući ratne knjige za Hitlerjugend, i profitirajući na ugovorima s nemačkom vojskom i centralom nacističke stranke u Minhenu.
Detaljnije o najpoznatijim nacističkim profiterima možete pročitati ovde.
