Austro-ugarski car Franjo Josif nije želeo mir i kriv je što nije pokušao da okonča rat nakon što je Prvi svetski rat prerastao u masakr svetskih razmera, saglasni su istoričari.
Glavnu odgovornost za početak Prvog svetskog rata ne snosi Franjo Josif, rekao je nemački istoričar Gerhard Hiršfeld dodajući da su uzroci rata „u kobnom zajedničkom delovanju Beča i Berlina”.
On je, u izjavi agenciji APA, ukazao da je Nemačka svog saveznika ohrabrila na obračun sa Srbijom.
Austrijski istoričar Manfred Rauhenštajner to vidi drugačije, i ukazuje da je monarh neposredno posle atentata na prestolonaslednika u Sarajevu bio odlučio da krene u oružani pohod protiv Srbije.
Prema njegovim rečima veći teret po Franju Josifa bila je činjenica da nije pokušao da okonča rat.
– Mir za Franju Josifa, do njegove smrti 1916. nije bila tema – naglasio je Rauhenštajner dodajući da je on trebalo da bude prvi koji bi zatražio zaustavljanje.
Prema njegovim rečima tek je pod njegovim naslednikom Karlom došlo do ozbiljnih mirovnih sondiranja.
Nakon hitaca u Sarajevu austro-ugarski car je propustio priliku za deeskalaciju.
– Od 30. juna, samo dva dana posle atentata u Sarajevu, Franjo Josif je izneo stav o ratu i to većinom u razgovorima u četiri oka sa najvažnijim donosiocima odluka – objasnio je Rauhenštajner.
