U čast prve pobede srpske vojske na Ceru 1914. godine nastala je kompozicija „Marš na Drinu". Ovaj simbol hrabrosti i istrajnosti izazvao je veliko oduševljenje naroda, političara i književnika. Prošao je golgotu Albanije, a slušali su ga i Nobelovci!
Simbol hrabrosti i istrajnosti „Marš na Drinu” komponovao je Stanislav Binički na početku Prvog svetskog rata. Kompozicija je nastala u čast prve pobede srpske vojske na Ceru 1914. i komandanta Milivoja Stojanovića Brke, koji je predvodio čuveni Gvozdeni puk, najsposobniju vojnu jedinicu još iz balkanskih ratova.
Kao kapelnik, Binički je vodio orkestar Kraljeve garde i vojni orkestar. Zajedno sa našom vojskom prošao je i golgotu Albanije kada su izgubljeni svi instrumenti i sve note.
Tek uz pomoć saveznika, orkestar je obnovljen, a „Marš na Drinu” postaje obavezan deo repertoara.
– Praktično već treći dan po dolasku na Krf, oni su održavali koncerte. Izvođenja su bila stalna, čuvena je bila jedna turneja po Francuskoj, kada su obišli jedno petnaestak gradova Francuske i dobili izuzetna priznanja. Čak je i Binički izabran za počasnog člana njihovog udruženja muzičara – objasnila je za Jutarnji program RTS-a muzikolog Sonja Marinković.
Nobelovci slušali „Marš na Drinu”
Iako su prvi snimci napravljeni između dva rata, kompozicija je na neki način zaboravljena.
Godine 1961. Ivo Andrić je u Švedsku na dodelu Nobelove nagrade za roman „Na Drini ćuprija”, poneo i ploču sa kompozicijom „Marš na Drinu”.
To je izazvalo veliko oduševljenje i od tada pa do danas jedno je od najslušanijih dela u Švedskoj.
– Od tih šezdesetih godina možemo govoriti da ova kompozicija postaje popularna, za njeno otkriće su zaslužni Šveđani, jedan gitarista koji je 1963. prvi objavio snimak sa „Maršom na Drinu”. Potom su usledila druga interesovanja, potom je usledio taj čuveni film Žike Mitrovića „Marš na Drinu” – rekla je Sonja Marinković.
Od 1964. „Marš” se peva
„U boj, u boj, krenite junaci svi, kren’te i ne žal’te život svoj…”
Tek 1964. „Marš na Drinu” dobija i tekst. Napisao ga je novinar i publicista Miloje Popović Kavaja.
Tada je Miloje bio predsednik KUD „Ivo Lola Ribar”, koje je kompoziciju trebalo da izvede horski na 50-godišnjicu Cerske bitke.
– „Marš na Drinu” simbolizuje odbrambenu želju srpskog naroda, ne agresivnu. Ja sam hteo malo da dam i mentalitet srpskog čoveka, ne samo ratnički momenat – želju našeg čoveka kada je napadnut i ugrožen da se bori – tom pesmom da dam malo i istorije i lepote zemlje – kaže Miloje Popović.
Omiljena melodija Branka Ćopića
U izvođenju Carevčevog orkestra „Marš na Drinu” stiče još veću popularnost, kako u narodu tako i među književnicima i političarima.
– Ja ne znam da li ima neka pesma koja me može tako uzbuditi kao ona melodija „Marša na Drinu”, jer sve mi se čini da čujem topot one srpske konjice koja napreduje prema Drini, da čujem onaj zvuk kad se vade sablje – govorio je Branko Ćopić još 1969. godine.
Poznate obrade
Usledile su i brojne svetske obrade. Davne 1966. „Marš na Drinu” izvodi holandski „The Spotnicks”, zatim „The Shadows”, preteča „Bitlsa” u Britaniji, Džejms Last 1968. u Nemačkoj.
„Marš na Drinu” aranžiraju i izvode grupa „Smak”, Branimir Džoni Štulić…
Iako je u izvođenju našeg hora „Viva Voks” prošle godine u Ujedinjenim nacijama „Marš na Drinu” uzburkao javnost, ne treba zaboraviti da je ova kompozicija od nacionalnog značaja, isključivo oda herojstvu i slobodi.
