Britanski list „Ekonomist” podseća kako je na današnji dan pre tačno 160 godina pisao o krizi na Krimu.
Trenutna kriza na Krimu nije prvi sukob Rusije i Zapada oko poluostrva. Davne 1854. godine, 25. marta britanski „Ekonomist” objavio je tekst o rizicima sukoba sa Rusijom, a samo tri dana kasnije, Britanija je objavila rat.
„Na direktne posledice rata sa Rusijom gledamo sa zebnjom, barem pod postojećim okolnostima. Rat može biti skup, problematičan, a ukoliko Rusija bude tvrdoglava, borba će trajati duže nego što očekujemo. Ali, ne možemo da se pretvaramo da ne postoji minimalna sumnja u trijumf savezničkih snaga i na moru i na kopnu”, pisao je „Ekonomist” pre tačno 160 godina, dodajući da su se Saveznici oslanjali na carevo rasipništvo i ekonomsku propast svih slojeva društva koju bi rat neminovno doneo.
„Svi će biti osiromašeni i nezadovoljni, a kombinacija oba faktora verovatno će veoma uticati na to da rat ne potraje dugo”, navedeno je u britanskom listu uz dodatnu zabrinutost na čiju će stranu stati Prusija, kao i zabrinutost oko (ne)slaganja velikih sila, Francuske i Amerike u vezi sa pravilima o neutralnim vodama i piratima.
U delu koji raspravlja o pravima zaraćenih strana da zarobe i pretresaju brodove pisalo je:
„Najmudrije bi bilo da se usvoji i proglasi pravilo: Naše krstarice da se zaustave i posete brodove koji su na pučini samo da bi se utvrdilo njihovo stvarno vlasništvo i da bismo utvrdili objekte koji se bave krijumčarenjem u ratne svrhe. Dovoljno ćemo osakatiti proces trgovine naših neprijatelja blokiranjem njihove glavne luke, Sankt-Peterburga, Rige, Odese…”
Samo tri dana nakon izlaska ovog broja „Ekonomista” kulminirao je sukob Zapada i Rusije, a Britanija je objavila rat.
