O Josipu Brozu rečeno je i napisano mnogo toga, sa ciljem da se osvetli jedna od najoriginalnijih ličnosti sa ovih prostora. Tako postoji detaljno vođena evidencija o filmovima koje je maršal gledao.

Posle velikog uspeha postavke „Carski darovi”, na kojoj su bili izloženi pokloni koji su na adresu Josipa Broza stizali iz celog sveta, Muzej istorije Jugoslavije (MIJ) 10. novembra otvara „Veliku iluziju”, posvećenu Titovoj ljubavi prema svim vrstama pokretnih slika.

– „Velika iluzija” je izložba o Titu kao gledaocu, čoveku koji je gledao oko 280 filmova godišnje, ali i o njemu kao glumcu, režiseru u senci i najmoćnijem producentu – kaže za „Novosti” arheolog i kustos Momo Cvijović, koji je sa Marijom Đorgović autor ove postavke.

– Sačuvane su sveske gde je pedantno zabeleženo šta je Tito gledao, gde, kada i sa kim u periodu od 15. marta 1949. do 16. januara 1980. godine. Ukupno je gledao oko 8.800 filmova u svim svojim rezidencijama – i u nepokretnim, poput vile u Užičkoj, i u pokretnim (na brodu „Galeb” i u „Plavom vozu”) – kaže autor izložbe.

Cvijović objašnjava da će se na ovoj multimedijalnoj izložbi naći filmovi, fotografije, ali i nekoliko predmeta, poput dokumenata i tekstova koji treba da nam dočaraju sliku Tita kao gledaoca. Posetioci će videti i rekonstrukciju filmskog „ćoška” sa stolicama, gde su sedeli Broz i Jovanka i prepuštali se svojoj omiljenoj aktivnosti.

– Tito je najviše gledao vesterne, ali po sopstvenom priznanju, gledao ih je „da bi se odmorio posle napornog dana, a ne zato što ti filmovi vrede – kaže autor.

Cvijović kaže da je razumljiva Brozova ljubav prema sedmoj umetnosti, jer je rođen u doba kada je film nastajao. Posle rata prigrlio je Lenjinovu ideju da je to najbolji medij za širenje ideja i tako postao „reditelj iz senke”. 

– Tito je strani film gledao radi zabave, dok je domaće filmove doživljavao mnogo ozbiljnije. U sveskama je zabeleženo da je „Kozaru”, „Sutjesku”, „Desant na Drvar” i neke druge gledao desetak puta. On ih je doživljavao kao propagandu i u tom svojstvu ih je puštao svojim gostima, najvećim svetskim državnicima – kaže Cvijović.

Drugi segment izložbe je dokumentarni film „Tito – zapisi jednog snimatelja”, Žorža Skrigina, iz 1971. godine.

– Snimatelj je dve godine pratio Broza, zabeleženi su neki privatni momenti, od jutarnjih rituala, pranja zuba, brijanja, do dnevnih aktivnosti, koje su podrazumevale i susrete sa visokim stranim zvaničnicima – objašnjava Cvijović.

Na izložbi će biti i svedočanstva o Titovim susretima sa najvećim glumačkim zvezdama tog doba.

U detaljnoj evidenciji filmova koje je Tito gledao nalazi se i nekoliko „zabranjenih” naslova.

– Iz ovog spiska jasno je da je Broz video većinu ostvarenja „crnog talasa”. Smatrao je da je nemoguće kritikovati nešto što niste gledali. Tako je imao velike primedbe na nagradu koja je u Puli dodeljena ostvarenju Ace Petrovića „Biće skoro propast sveta” – objašnjava Cvijović.

– Koristio je film kao dobru pripremu kada putuje ili kada mu neko dolazi u posetu. Zabeleženo je da je dan pre dolaska Simon Sinjore i Iva Montana gledao „Zlatokosu”, a na sličan način pripremao se za susret sa Vivijen Li i Lorensom Olivijeom. Putem filmskih žurnala upoznavao se i sa zemljom u koju je odlazio. Tako je osam dana pre odlaska u Englesku gledao njihove ratne žurnale da bi ih potom „prepričavao” sa Čerčilom – priča autor izložbe.

Materijal koji je korišćen u postavci „Velike iluzije” pripada fondu Muzeja istorije Jugoslavije, Jugislovenskoj kinoteci, Arhivu Jugoslavije i „Filmskim novostima”.

Izložba će biti otvorena do 18. decembra.