U vreme kada je Srba u Srbiji sve manje, a onih uinostranstvu sve više, sećamo se našeg prvog 'zemlajka' koji je sreću rešio da potraži 'preko bare'.
Procenjuje se da danas preko 5 miliona Srba živi rasuto širom sveta i po tome naša država spada u zemlju sa najjačom dijasporom na svetu. Ipak, neko je morao da bude prvi.
Prema podacima ambasade SAD, prvi Srbin koji se zvanično doselio u ovu državu bio je Đorđe Šagić, kasnije nazvan Džordž Fišer (Đorđe „ribar”)
Prvog srpskog ustanka davne 1814. godine Đorđe Šagić, sin pravoslavnog Srbina iz Stonog Beograda u današnjoj Mađarskoj imao je dva izbora – ili da se vrati kući i po očevoj želji postane sveštenik, ili da proba da sreću potraži sam, daleko od porodice. Proveo je dve godine lutajući na lađama Dunavom kao trgovac, da bi se 1814. u Hamburgu ukrcao na brod za Ameriku.
Đorđe se u dalekom svetu dobro snašao. Oženio se bogatom Elizabetom Dejvis iz Misisipija i naselio se kod njenih roditelja. Imali su trojicu sinova. Godine 1825. pomagao je u osnivanju Jorske masonske lože, a 1829. postao je državljanin Meksika.
Vrlo brzo posle ovoga, Đorđe je shvatio gde leži prava moć. Počeo je da se bavi politikom. BIo je borac za nezavisnost Teksasa i Novog Meksika, direktor carine, američki sudija i osnivač prvih srpskih organizacija i crkava u Kaliforniji.
Zajedno sa Hoseom Antoniom Meksijom organizoavo je pokret u Nju Orleansu protiv centralističke vlade i sa ciljem jedne revolte u istočnim krajevima Meksika.
Služio je u raznim gradskim odborima San Franciska, kada je 1870. postao konzul SAD u Grčkoj.
Sada više ne Đorđe, već Džordž, ženio se četiri puta. Umro je u San Francisku 11. juna 1873. godine.
Njegovi potomci i danas žive u SAD. O njegovom životu Vladislav Bajac je napisao roman „Bekstvo od biografije” (2001), a 2014. je snimljen dokumentarni film u režiji Miodraga Kolarića.
Đorđe Šagić zauzima značajno mesto u istoriji Teksasa. Čuveni istoričar Džon Livingston uvrstio ga je među 200 najuglednijih Amerikanaca, a nedavno ga se setila i ambasada SAD u našoj državi.
