Crna tamjanika je drevna, specifična muskatna sorta grožđa, retka u svetu i teška za odgajanje. Na prostoru Srbije opstala je prvenstveno zahvaljujući manastiru Bukovo kod Negotina i tamošnjoj poljoprivrednoj školi
Crna tamjanika je autohtona sorta za koju postoje zapisi da se na ovim prostorima gajila još u srednjem veku. Nakon pojave filoksere (krajem devetnaestog veka) koja je ozbiljno ugrozila čitavo evropsko, pa i srpsko vinogradarstvo, manastir Bukovo je 1887. godine na svom imanju osnovao prvu vinogradarsku školu, koja je četiri godine kasnije postala i prva državna poljoprivredna škola za vinogradarstvo i voćarstvo. Manastir je tako postao i središte obnove vinogradarstva Negotinske Krajine, prenosi portal tvbest.rs.
Bogata istorija vinogradarstva i vinarstva manastira Bukovo, kao svojevrsno zaveštanje mnogobrojnih pokolenja, nadahnula je Episkopa timočkog Justina (odnedavno Episkopa žičkog) da bratstvo, okupljeno pod njegovim duhovnim rukovodstvom, neprekidno podstiče da obnovi i nastavi tu tradiciju.
Ti podsticaji su urodili plodom i manastirsko bratstvo je na površini od dva hektara podigla jedinstveni zasad crne tamjanike, kojim je ova drevna sorta ne samo sačuvana od zaborava, već je stvorena i osnova za stvaranje jednog novog, izvorno srpskog vina.
Crna tamjanika je specifična vrsta grožđa sa veoma visokim sadržajem šećera. Sadržaj šećera u širi dostiže između 25 i 32 procenta, a u izuzetnim godinama kada je i prinos dosta niži – postaje„suvarak”, koji može da sadrži i do 45 procenata šećera. Vina su jačine 14-17,6 v/vol sa ostatkom neprevrelog šećera, što crnu tamjaniku čini izuzetnim poluslatkim vinom.
Inače, vino crne tamjanike spada u jaka vina neponovljivog ukusa, koje se preporučuje u ograničenim količinama kod kardio-vaskularnih i duševnih obolenja. Većini koja je ikada probala tamjaniku, ona je postala omiljeno vino. Bila je omiljeno vino i našeg najvećeg hedoniste – Josipa Broza Tita.
Upravo je u vreme Brozove vlasti manastiru Bukovo bila oduzeta zemlja, među kojom i velike površine pod vinogradima. Deo oduzete zemlje je tek nedavno vraćen manastiru, tako da sada manastir raspolaže sa 10 hektara visokokvalitetnih loznih zasada, od čega je 2 hektara crne tamjanike.
Crna tamjanika najbolje raste na manastirskom imanju
– Ideja o zasadu crne tamjanike potekla je od Episkopa Justina koji je dao blagoslov da manastir Bukovo proizvodi crnu tamjaniku kao pre II Svetskog rata i oduzimanja imovine. Crna tamjanika se sačuvala u vinogradu poljoprivredne škole, koji je na manastirskom imanju, i mi smo njih zamolili da nam daju kalem grančice od kojih smo kalemili crnu tamjaniku i zasadili je na dva hektara 2009. godine. Ona je vrlo specifična. Iako je ima u Negotinskoj krajini, najbolje rezultate daje ovde, na manastirskom imanju. To je jako lepo vino, aromatično, „carsko piće” – kako kažu mnogi, ali je vrlo teško za obradu. Sama ne može da raste, ona mora da ima neki oprašivač. Mi smo u tu svrhu posadili plavi burgundac. Posle toga niču i drugi vinogradi, hvala Bogu, jer su ljudi, ugledajući se na nas, krenuli da sade crnu tamjaniku. Ove godine smo prvi put pekli i rakiju od crne tamjanike, koja je takođe izuzetna i koja bi trebalo da se nađe uskoro u prodaji u našoj prodavnici – kaže za Best portal novoizabrani iguman manastira Bukovo otac Kozma.
