Josip Broz se u poznijim godinama u prijateljskom društvu i pred televizijskim kamerama vrlo rado prisećao mlađih dana, ali nikad nije govorio o svojoj prvoj ženi, Pelagiji Bjelousovoj.
Milovan Đilas piše da se već pre rata u najužem krugu oko Tita znalo da ga o Pelagiji nije pristojno ništa pitati, jer ga to boli.
Naprotiv, piše Đilas, o sinu Žarku Tito je često pričao vrlo nežno i ponosno, posebno kada je čuo da je momak kao pripadnik crvene armije branio Moskvu i u borbi bio ranjen.
Nakon 5 i po godina provedenih kao ratni zarobljenik propale austro-ugarske vojske u Rusiji i Sibiru, Josip Broz se prvih dana novembra 1920. vratio u novonastalu Kraljevinu SHS, u Zagreb. S njim je stigla i njegova dvanaest godina mlađa žena, Ruskinja Pelagija Bjelousova, u poodmakloj trudnoći. Rodila je u kući Titovog oca Franje.
Nažalost posle porođaja dete je umrlo već nakon nekoliko dana.
Broz se odmah zaposlio u bravarskoj radionici Filipa Bauma u Zagrebu, u Petrinjskoj 3. U Rusiji je u danima Oktobarske revolucije postao komunistički simpatizer, pa se u Zagrebu upisao u Komunističku partiju Jugoslavije, koja je u to vreme bila u svom najvećem usponu.
Tito, Pelagija i Žarko Broz 1927. godine
U nemogućnosti da sa malom platom organizuje porodični život u Zagrebu, Josip Broz se 1921. putem oglasa u zapošljava kao mašinista u motornom mlinu Samuela Polaka u Velikom Trojstvu, selu nedaleko od Bjelovara. Tu će živeti sledeće 4 i po godine. S partijskom organizacijom izgubio je svaku vezu, a po svemu sudeći baš se mnogo i nije trudio.
Dobro obavlja posao u mlinu, gazdi popravlja automobil i vozi ga sa porodicom na izlete, u selu i bližoj okolini popravlja kvarove po kućama, ponekad tako i dodatno zarađuje, a stiče i nekoliko bliskih prijatelja među kojima rado priča o Rusiji i Oktobarskoj revoluciji.
Skupio je malu kućnu biblioteku, pedesetak knjiga socijalne literature – Maksima Gorkog, Džeka Londona, Miroslava Krležu, Augusta Cesarca, pa i neke knjige Tolstoja i Balzaka – koje čita u kasnim noćnim satima.
O bračnome životu Brozovih iz tog vremena malo je poznato, ali čini se da su živeli skladno. Josip je Pelagiju zvao „Poljka”. Doživeli su dve uzastopne tragedije: u novembru 1922. rodio im se sin Hinko koji umire nakon osam dana od dizenterije, u junu 1923. od difterije umire 18-mesečna ćerka Zlatica, Josipova neprežaljena miljenica.
U februaru 1924. rodio im se sin Žarko, zdravo i živahno dete, koje im je donekle bilo i uteha. Kad se bliskim saradnicima, bračnom paru Kopinič, 1941. rodilo dete, mlada majka Stela požalila se Titu kako ne zna da postupa s novorođenčetom. Tito joj je odgovorio:
„Ništa ne brini, ja ću ti pomoći. Ni moja Pelagija ništa nije znala, ali sam ja video kako to moja majka radi sa mojom mlađom braćom i sestrama, pa sam ja Žarka, kad je bio beba, i kupao, i povijao, i hranio.”
Tito sa članovima porodice
U proleće 1923. četiri bjelovarska komunista pozivaju Broza i jednog njegovog prijatelja na njihov sastanak i obojicu priključuju u svoju malu ilegalnu partijsku ćeliju. Početkom 1924. biraju Broza u novoformirani Okružni komitet KPJ za križevačko-bjelovarsku županiju. To je jak podsticaj za Brozov prirodni aktivizam, a javlja se i ambicija da bude organizator i predvodnik.
I tu počinje da se menja od relativno mirnog familijarnog čoveka u partijskog aktivistu kome porodica postaje tek druga briga.
U slobodno vreme Broz juri po sastancima u bližoj i daljoj okolini. Održava tajnu vezu sa pokrajinskim rukovodstvom KP u Zagrebu. Na pogrebu partijskog druga iz Bjelovara drži buntovni govor, zbog kojeg ga prvi put hapse žandari i tako 8 dana provodi u zatvoru. Policija mu vrši pretres u stanu i pleni knjige, koje su mu nešto kasnije ipak vraćene.
U najdubljoj tajnosti, sa najpoverljivijim prijateljima Šabićem i Šegovićem, Broz skuplja oružje, jer saznaje da Kominterna procenjuje kako u Evropi opet dolaze revolucije. U septembru 1925. novi vlasnik paromlina Rosenberg postavlja Brozu ultimatum – ili će ostaviti politiku ili će dobiti otkaz. Josip Broz bira otkaz.
Ostalo je dobro poznata istorija…
A Pelagija?
Razlog razlaza Tita i Pelagije nije dovoljno razjašnjen. Izgleda da je uzrok razlaza činjenica da Pelagija 1935. godine, kada je Tito došao u Moskvu, nije ni znala gde se Žarko nalazi (imao je tada 11 godina). U to vreme deca funkcionera Kominterne bila su smeštena u Ivanovu u pansionu za decu. Žarko se povezao sa lošim društvom i povremeno nestajao. Tito je želeo da vidi dete, a majka nije znala gde je.
Tito i Pelagija su se zvanično razveli aprila 1936. godine. Malo se zna o Pelagijinom životu posle razlaza sa Titom. Imala je još jedan brak sa ruskim fotografom Petrom Roguljevim i ćerku Ninu, koja je postala inženjer. Njen drugi muž nestao je u Staljinovim čistkama, a ona je 1938. godine uhapšena i dve godine provela u zatvoru. Ponovo je uhapšena 1948. godine, posle Titovog sukoba sa Staljinom, i na montiranom procesu osuđena na deset godina zatvora. Godine 1957. puštena je iz zatvora i rehabilitovana.
Umrla je 12. aprila 1968. godine u Moskvi, od posledica infarkta i sahranjena na groblju moskovskog krematorijuma.
