Širom planete postoji još mnogo tajanstvenih mesta, koje je 'zaobišao' masovni turizam. Na njihovoj mapi nezaobilazne su drevne kamene ruševine majanskog grada, ostaci "japanske Atlantide" na dnu okeana...
Sve poznatije svetske turističke destinacije, poslednjih godina počinju da liče na zabavne parkove, preplavljene štandovima sa suvenirima, koji najčešće nemaju nikakve veze sa tim lokalitetom.
Avanturisti koji žele da dožive nešto autentično, sve više podsećaju na Indijanu Džonsa u potrazi za Izgubljenim kovčegom. Uprkos tome, ljubitelji očuvanih prirodnih lepota ili svetske umetničke i istorijske baštine ne odustaju tako lako.
I zaista, ima još mnogo neustrašivih i neverovatno upornih istraživača, koji svakodnevno kreću u avanturu kako bi otkrili ostatke davno izgubljenih civilizacija i prirodne fenomene. Na njihovu sreću, širom planete postoji još mnogo tajanstvenih mesta, koje je ‘zaobišao’ masovni turizam.
Na njihovoj mapi nezaobilazne su drevne kamene ruševine majanskog grada, zaboravljenog duboko u džunglama Gvatemale, kao i ostaci ‘japanske Atlantide’ na dnu okeana, podzemni hramovi u Indiji, veličanstvene pećine u Vijetnamu…
Zaboravljeni grad Maja u Gvatemali
Naučnici i arheolozi ni danas ne znaju pravi razlog zbog kojeg su negde oko 9. veka pre nove ere stanovnici napustili Tikal, glavni grad moćnog majanskog carstva i izuzetno razvijen trgovački centar. Prepustili su ga gvatemalskoj džungli i zubu vremena…
Dok je bio naseljen, zvali su ga ‘mesto mnogo glasova’, prostirao se na površini većoj od 20 kilometara, a potom milenijumima bio prepušten zaboravu. Sasvim slučajno je otkriven 1884.
Zahvaljujući brojnim kamenim palatama i hramovima u obliku piramida, Tikal je danas glavna turistička atrakcija u Gvatemali. Zaljubljenicima u drevne civilizacije i avanturistima iz čitavog sveta dopušteno je da slobodno obilaze i dive se ostacima više od 3.000 građevina, koje su arheolozi, najzad, uspeli da oslobode snažnog zagrljaja džungle.
Na ovom izuzetno ne pristupačnom terenu, ispod isprepletanih lijana i bršljana, krije se još mnogo toga…
Do sada je otkriveno i restaurirano tek 20 odsto objekata sa ovog lokaliteta. Snažan ‘zagrljaj’ guste džungle zaštitio je grad od većeg propadanja i vekovima ga krio od očiju znatiželjnih.
Do sada je otkriveno pet majanskih piramida, najpoznatija je Hram velikog jaguara, visoka 44 m. U njemu je otkrivena grobnica vladara Džasava Kan Kavile, okruženog krznima jaguara, nakitom i predmetima od žada, ali i umetničkim rezbarijama, za koje se ispostavilo da su rađene na ljudskim kostima!
Tikal je takođe poznat po Hramu dvoglave zmije, petroglifima majanskih bogova, urezanim u kamene ploče – stele, kao i po terenu za surovu igru loptom, u kojoj su Maje izuzetno uživale, a završavala se masovnim javnim pogubljenjem tima koji je izgubio meč, pišu Novosti.
Izgubljeno blago Inka u Ekvadoru
Nacionalni park Ljanganates je zaštićena planinska oblast u centralnom delu Ekvadora, u provinciji Kotopaksi i prostire se na više od 200.000 hektara sa gustom šumom, rekama, vodopadima i kristalno čistim jezerima. Istoimeni planinski venac smešten u središtu prirodnog rezervata, širom sveta je poznat po mitu o izgubljenom blagu Inka.
Prema legendi, španski konkistador Fransisko Pisaro zarobio je vladara Inka i u zamenu za njegovu slobodu zahtevao toliko zlata, koliko može da stane u njegovu ćeliju. Inke su prikupile tu količinu, ali su na putu do Pisara saznali da im je vladar ubijen, pa su odlučili da ga sakriju u jednoj pećini na mestu gde su se tada zatekli, negde u gudurama ovog planinskog venca.
Možda baš u nekom rudarskom oknu, u kojem su zaista kopali zlato,
o čemu i danas svedoči vrlo složena rudarska infrastruktura. Od tada mnogi avanturisti i lovci na izgubljeno blago uporno tragaju za zlatom Inka, a Nacionalni park Ljanganates je jedno od najposećenijih turističkih destinacija u Ekvadoru. Međutim, pravo blago ovog kraja nije skriveno zlato, već izuzetne prirodne lepote: planinski vrhovi prekriveni večitim snegom, guste šume sa gorostasnim stablima, čije krošnje svakodnevno obavija izmaglica, nepregledni pašnjaci, brze planinske reke, jezera i visoki vodopadi…
Ipak, legenda o izgubljenom blagu Inka ne pada u zaborav. Nedavno su svi svetski mediji preneli vest da je nezavisna međunarodna grupa istraživača i arheologa u srcu ovog Nacionalnog parka, na izuzetno strmoj planinskoj padini u gustoj džungli, otkrila ostatke ogromne građevine od kamenih blokova, teških i više od 200 tona!
Pošto su na ravnom krovu ove kamene strukture pronađeni brojni vredni predmeti, pretpostavlja se da se ovo mesto zaista krije dragocenosti, a vlada Ekvadora je formirala zvaničnu ekipu arheologa sa zadatkom da detaljno istraži nedavno otkrivenu lokaciju.
Podvodna piramida u Japanu
Impozantna kamena piramida, pravi dragulj za ljubitelje ronjenja i podvodne arheologije, leži na dnu Tihog okeana, u neposrednoj blizini japanskog ostrva Jonaguni. Veruje se da je ova piramida stara oko 5.000 godina, a da je u zemljotresu, koji se dogodio pre oko dva milenijuma, nestala u vodama Pacifika.
Otkrio ju je 1984. sportski ronilac, koji se odvojio od grupe i izašao van uobičajene rute. Ronio je 20 metara ispod morske površine i sasvim slučajno, naišao na nejasne obrise nečega što je ličilo na kolosalnu građevinu. Pred njegovim očima se uzdizao objekat od ogromnih monolitnih blokova, prekriven debelim naslagama korala.
Otkrio je da se radi o stepenastoj strukturi, dugačkoj 73 m, širokoj 27 i visokoj 13 metara, od granitnog peščanika, bez unutrašnjih prolaza ili odaja. Iako je njegovo otkriće odmah privuklo ogromnu pažnju arheologa, predstavnika medija i brojnih radoznalaca iz čitavog sveta, do danas nije sa sigurnošću ustanovljeno kada je piramida izgrađena. Danas se na dnu okeana, u blizini japanskih ostrva Jonaguni, Kerama i Agini nalazi pet arheoloških lokacija, koje privlače turiste.
Na jednoj od njih su otkrivena velika, kamena vrata sa savršeno spojenim lukovima, a čini se da su sve lokacije povezane popločanim ‘ulicama’ i mnoštvom raskrsnica. Na nekoliko mesta, na dnu okeana, otkrivena su kamena stepeništa, koja vode do širokih trgova oivičenih visokim stubovima. Stručnjaci veruju da su to samo delovi veličanstvenog grada, koji hiljadama godina leži na dnu Pacifika. Poslednjih godina sve je više onih koji veruju u teoriju da je ovaj potopljeni grad opipljiv dokaz da je zaista postojala drevna Mu civilazacija.
Do podvodnih arheoloških nalazišta lako se stiže kratkom vožnjom čamcem sa obale japanskih ostrva, a roniocima iz čitavog sveta dozvoljeno je da izbliza proučavaju kamene zidine i stepeništa, pa zajedno sa ribama svih boja i oblika plivaju između visokih stubova.
Veličanstvene pećine u Vijetnamu
Skivena duboko ispod planinskog masiva Anamiti u centralnom Vijetnamu, pećina Hang Son Dong kao da je ‘sišla’ sa stranica romana ‘Izgubljeni svet’ ser Artura Konana Dojla. Sa plafona glavne dvorane ove pećine, u koju bi lako mogao stati ceo njujorški blok zgrada od četrdeset spratova, vise stalaktiti gargantuanskih razmera, a njeno dno ispresecano stalagmitima i pećinskim stubovima, prekriveno je mahovinom i različitim vrstama paprati.
Otkrivena je 2009. godine, ali iz bezbednosnih razloga do sada je samo malom broju britanskih speleologa i naučnika dozvoljeno da je u potpunosti istraži. Međutim, ona je samo jedan od čak 300 ‘dragulja’ u nacionalnom parku Fong Na, koji ima čak 300 kraških pećina, izdvajaju se Hang Ke Raj, najduža pećina na svetu (duža od četiri kilometra), Rajska pećina i Fong Na, najpopularnija vijetnamska turistička atrakcija.
Njeni veličanstveni pećinski ukrasi su osvetljeni raznobojnim reflektorima. Od tolikog broja podzemnih atrakcija, koji ostavljaju bez daha, posetioci lako mogu da zaborave kakve ih prirodne lepote očekuju kada izađu na svetlost dana.
Naime, planinski venac na kojem se nalazi nacionalni park, obrastao je u gustu džunglu, ispresecanu brzim planinskim rekama i potocima sa kristalno čistom vodom, savršeno je stanište za mnoge endemske biljne i životinjske vrste. Ovo je istinski raj za avanturiste i ljubitelje prirode.
Podzemni hramovi u Indiji
Iako su u drevnoj prestonici Kambodže, Angkor Vatu i gradu Petri koji je uklesan u jordanske stene i svake godine privlači milione turista, snimljeni i filmovi o Indijani Džonsu, ‘Potraga za izgubljenim kovčegom’ i ‘Poslednji krstaški pohod’, slobodno se može reći da ove dve turističke atrakcije po lepoti nisu ni prineti Elora hramovima u blizini indijskog grada Aurangabada.
Ovde se, naime, nalaze čak 34 budistička, hinduistička i džainistička hrama, koji su uklesani u stene i pećine. Ulazi u ove svetinje ukrašeni su stubovima sa scenama iz svetih tekstova, dok su zidovi pećinskih dvorana prekriveni muralima i reljefima božanstava Bude, Višnu ili Mahavira.
Najpoznatiji među ovim pećinskim hramovima je višespratni kompleks Kajlaš, isklesan od jednog komada stene, koji je dvostruko veći od atinskog Partenona. Ukrašen je mnoštvom reljefa u slavu istoimene planine, na kojoj rođena hindu boginja Šiva.
