Skoro da i nema osobe koja danas ne zna za Gavrila Principa, čoveka koji je započeo Prvi svetski rat. Ipak, njegova najpoznatija fotografija nastala je posle ispitivanja i mučenja u zatvoru. Pre atentata, Princip je izgledao mnogo drugačije.

Bilo je to davne 1914. godine … Pred austrougarski sud u Sarajevu 12. oktobra izvedeno je 25 uglavnom mladih ljudi. Optužba – ubistvo nadvojvode Franca Ferdinanda i njegove supruge Sofije.

Osuda je izrečena 28. oktobra 1914. godine kada je oružje već uveliko zveckalo Evropom, a svet se kretao ka nemonovnom razaranju. Činjenica da je Princip bio maloletan spasla ga je od smrtne kazne. Osuđen je na 20 godina robije i poslat u zloglasni zatvor Terezin u današnjoj Češkoj.

Gavrilo Princip (desno), Trifko Grabež (levo) and Nedeljko Čabrinović (u centru) na Kalmegdanu, maj 1914. Foto: Wikipedia

Retko ko je video kako je član Mlade Bosne izgledao pre nego što je potegao pištolj i usmrtio austrougarskog prestolonaslednika. Njegova najpoznatija fotografija nastala je posle dana policijskog ispitivanja i mučenja, kada Gavrilo više nije ličio na sebe.

Gavrilo Princip 1910. i posle atentata 1014. Foto: Wikipedia

Čovek koji je započeo Prvi svetski rat umro je u zatvoru od tuberkuloze 28 aprila 1918. godine, malo pred kraj Prvog svetskog rata.

Izmučen zatvorom i bolešću u kombinaciji sa batinama i konstantnim mučenjem, pred sam kraj života, sada već istorijska ličnost epskih proporcija – Gavrilo Princip, čovek koji je počeo „Veliki rat” je na zidu iznad nekoliko dasaka koje su mu služile kao krevet zapisao još jednu strofu pesme svog života:

„Naše će sjene hodati po Beču

lutati po dvoru

plašeći gospodu”

Gavrila Principa i ostale učesnike atentata izvode pred sud, Foto: Wikipedia

* Povodom obeležavanja 100 godina od atentata u Sarajevu portal Dnevno.rs će sutra i u narednim danima objavljivati tekstove o Gavrilu Principu, ljudima sa kojima je sarađivao i  posledicama koje je njegov čin imao u godinama koje su usledile. Potrudićemo se da vam, kao i do sada, prvi i na najzanimljiviji način donesemo priče koje su promenile sudbinu Srbije i srpskog naroda.

Ostanite sa nama i pratite nas na Fejsbuk grupama Dnevno.rs i stranici posvećenoj samo istoriji Ekalendar Dnevno.rs