Samo nekoliko rečenica koje je običnom poštom stiglo u Srbiju u smiraj 28. jula 1914. godine bilo je dovoljno da ceo tada poznati svet okrene naglavačke. Pogledajte šta je tačno pisalo u ovom strašnom pismu.
Posle ultimatuma koji nijedna onovremena država nije mogla da prihvati, a da pri tom ne izgubi svoju nezavisnost, a krajnje popustljivog odgovora Srbije koji je među saveznicima dočekan sa odobravanjem i kao dokaz krajnje diplomatske veštine, 28. jula, pre tačno 100 godina, u običnom telegramu, poštom, Austrougarska monarhija objavila je rat Srbiji.
Ovaj događaj, konačno je prešao granicu bez povratka i svet gurnuo u četvorogodišnje krvoproliće koje je Srbiji donelo pobedu, ali i odnelo generacije mladih i preko trećine stanovništva – izginulo je ili pomrlo zbog epidemija više od 1.100.000 ljudi, 450.000 vojnika i 650.000 civila, što je bilo oko 26 odsto stanovnika Kraljevine Srbije.
Austrougarska objava rata po načinu na koji je stigla predstavljala je presedan. Nikada ranije u istoriji ratovanja jedna zemlja nije objavila rat drugoj poštom, u običnom telegramu koji su svi mogli da pročitaju.
Ovaj sudbonosni dokument Nikola Pašić, predsednik srpske vlade, primio je u niškom hotelu „Evropa”, dok je ručao.
U sećanjima poštara koji je Pašiću uručio ratnu objavu ostala je zabeležena i njegova reakcija, kao i prve reči.
– Austrougarska nam je objavila rat. Naša stvar je pravedna, Bog će nam pomoći – rekao je tada Pašić.
Dve rečenice koje su izazvale krvoproliće
„Pošto Kraljevska srpska vlada nije dala zadovoljavajući odgovor na notu, koju joj je predao austrougarski poslanik u Beogradu, 23. jula 1914. godine, carsko kraljevska vlada nalazi za potrebno da sama da zadovoljenje svojim pravima i interesima i da radi toga pribegne oružanoj sili. Austrougarska smatra, dakle da se od ovoga trenutka nalazi u ratnom stanju sa Srbijom.
Ministar spoljnih poslova Austrougarske grof Berthold
Zbog neobičnog i surovog načina na koji je stigla austrougarska nota mnogi nisu poverovali u njenu autentičnost. Zato se u popodnevnim časovima dogodio još jedan presedan – Politika je na naslovnoj strani objavila pogrešnu vest.
U vanrednom izdanju koje je besplatno deljeno Beograđanima preko cele prve strane je pisalo: „Rat nije objavljen”.
A onda je pala noć… Austrougarska vojska počela je da bombarduje Beograd. Prvi meci su ispaljeni na Savi, u današnjoj Savamali, na mestu koje i danas postoji. Napad je trajao narednih šest dana i noći, a svet je nepovratno hrlio ka otpočinjanu najvećeg ratnog sukoba do tada.
Rusija je još 28. jula naredila mobilizaciju, a na ovo je reagovala Nemačka koja je 1. avgusta objavila rat Rusiji. Dva dana kasnije, u rat je ušla i Francuska, a zatim i Britanija.
Prvi svetski rat mogao je da počne.
