Svi oni koji su uspeli da prežive gasne komore u zloglasnom Aušvicu ni danas, 70 godina posle oslobađanja ovog logora smrti nisu zaboravili sve užase. Jedan od njih, Sem Pivnik i danas se seća kako je preživeo tako što se bacio pod noge 'anđelu smrti' dr Mengelu i poljubio mu čizme.
Sem Pivnik imao je samo 14 godina kada je, zajedno sa ostalim Jevrejima iz geta u zapadnoj Poljskoj, pokupljen i poslat u Aušvic. Ipak, uspeo je da preživi i mesecima nakon što je ostali članovi njegove porodice poslati u smrt, piše Dejli mejl.
I danas se živo seća trenutka kada nije mogao da ustane iz kreveta što je u logoru značilo samo jedno – gasna komora.
– Mengele je u svom belom kaputu vršio obilazak, a ja sam se tresao od straha. Znali smo da svako ko nije mogao da stane na svoje noge mora da ide u gasnu komoru. Prišao mi je i prstom pokazao na levo, što je bio znak da me odvedu. Počeo sam da plačem i bacio sam mu se pod noge. Čak sam mu poljubio čizme. Mengele je mrzeo da ga dodiruju Jevreji i zbog ovoga sam mogao da budem upucan. Do danas ne znam zašto, ali samo je odšetao. Kasnije su mi rekli da mogu da ostanem tu – seća se danas ostareli Pivnik koji je doživeo da vidi Crvenu armiju kako oslobađa ovaj logor smrti.
Aušvic je bio mesto najvećeg broja ubistava u istoriji civilizacije. Oko 1.1 milion ljudi je ubijeno, uključujući Jevreje, Rome, Poljake i hendikepirane.
Sem Pivnik u poseti logoru gde su ubijeni njegovi najmiliji, Foto: Youtube screenshot
Zatvorenici su morali da stoje goli pred nacističkim vojnicima, koji su bez ikakvog opravdanog razloga odlučivali ko će ići u gasnu komoru, a ko će preživeti do sledećeg dana.
Lociran na jugu poljske Aušvic je prvobitno služio kao zatvor za političke neprijatelje, ali je vremenom prerastao u mesto gde su nacisti zatvarali sve neprijatelje svoje ideologije. Oni su nad njima vršili eksperimente, zatvarali ih u gasne komore i koristili kao robove. Neki su bili i zamorčići ozloglašenog doktora Mengelea koji je na njima vršio brutalne eksperimente kao na primer u pokušaju da od dve sestre nasilno stvori sijamske bliznakinje zašivajući jednu za drugu.
Smrt skrivena iza redova bodljikave žice, Foto: Wikipedia
Edit Banet se seća trenutka kada je došla u Aušvic posle tri dana putovanja.
– Još uvek nismo znali šta Aušvic znači. Odjednom, vrata su se otvorila i vojnici su odjednom počeli da viču, psi su lajali, bilo je potpuno ludilo. To im je bila politika, da vas uplaše i toliko šokiraju, da ne možete da mislite trezveno, kao životinje u krdu. Od straha počnete bez pogovora da ih slušate. Stavili su nas na kamione i vozili. Tada sam znala gde sam. Nikada neću izbrisati tu sliku iz sećanja: ogromna, ogromna planina ljudskih tela, mrtvih, gde su svi bili goli i zastrašujuće mršavi. Na vrhu je bila žena, gola, mršava kao kostur, koja je i dalje bila živa u rukama mazila glavu jednog od mrtvih ljudi – seća se Edit.
Deca koja su preživela Aušvic, Foto: Wikipedia
Suzan Kluger (80), odvedena je u koncentracioni logor 1944. sa majkom Helenom i sestrom Lilijan (13). Nju su izabrali za roba na teškim fizičkim poslovima, a majka i sestra su joj umrle u gasnoj komori.
– Kada ste bili u paklu i preživeli ga, ništa više nije bitno, samo to da budete srećni. Volim svoju decu i dala sam im 100 odsto svoje ljubavi. To je sve što vam preostaje – rekla je Suzan.
Pre 70 godina, nacistički komandant rešio je da napusti Aušvic pod pretnjom Sovjeta, spalio je i uništio barake i deo gasnih komora i naterao iznemogle zatvorenike na „marš smrti”.
Aleksandar Rajsmen je dočekao oslobođenje skriven u logoru, Foto: Wikipedia
Nacisti su oko 60.000 ljudi poterali usiljenim maršom koji je trajao nedeljama. Nešto manje od 6000 je preživelo. Sovjetska armija pronašla je 27. januara 1945. godine kada je Aušvic oslobođen još 1000 ljudi u samom logoru i 600 u Monovic kampu za robove.
Jedna od preživelih, Susan Polak seća se da joj je posle oslobađanja konstatovana tuberkuloza, tifus i teška neuhranjenost.
– Bila sam živi leš, nisam mogla da hodam i ubrzo bih umrla – priča Susan.
Oko 300 ljudi koji su preživeli Aušvic i koji su još uvek među nama, okupiće se na istom mestu gde su bili izloženi neljudskim uslovima, a koje je danas muzej, da odaju počast mrtvima i svom spasenju.
* Dopala vam se ova priča? Lajkujte nas na Facebook-u i vaša dnevna doza istorijskih zanimljivosti stiže!
