Pljačkanje i trgovina arheološkim iskopinama velika je opasnost po svetsku baštinu. Ali sve dok se ilegalnom trgovinom zarađuju milijarde, pomaka neće biti, zaključak je konferencije održane u Berlinu.
Pljačka meksičkog kulturnog i istorijskog blaga započela je još dolaskom prvih Španaca. I danas u Meksiku postoji gotovo 50.000 arheoloških nalazišta, a to je previše da bi sva ona mogla da se čuvaju. Iako je prodaja nacionalne baštine kriminalno delo, umetnine iz vremena Acteka stalno se pojavljuju na aukcijma u SAD i Evropi.
Siromaštvo i bezakonje
U poslednjih pet godina širom Meksika zabeleženo je 1.591 krađa umetničkih predmeta, kako iz muzeja, tako i direktno sa arheoloških nalazišta, čulo se na konferenciji pod nazivom „Kulturno blago u opasnosti: pljačke nalazišta i ilegalna trgovina”, koja je nedavno održana u Berlinu.
Prema procenama američkog bezbednosnog ureda ICE, godišnje se u svetu od prodaje ukradenog kulturnog blaga zaradi oko osam milijardi dolara. Umetnine dolaze iz svih krajeva sveta, ali ono što upada u oči jeste da se najčešće radi, ili o kriznim žarištima poput Sirije gde ne funkcioniše pravna država, ili o zemljama koje jednostavno logistički nisu u stanju da zaštite svoja kulturna dobra.
Nedavno je pred obalama Mozambika sistematski opljačkano nekoliko brodskih olupina. O vrednosti ukradenog blaga može samo da se spekuliše. Slična situacija je i u Egiptu gde je trgovina ukradenim umetničkim predmetima nakon tamošnjih političkih previranja naglo porasla.
– S jedne strane, uzroke treba tražiti u povećanom siromaštvu, a s druge, u nedostatku čuvara – izjavio je na konferenciji egipatski ministar za antičku i kulturnu baštinu Muhamed El Damati.
Buldožerima do iskopina
Situacija je daleko dramatičnija u Iraku i Siriji gde su se proteklih godina događale sistematske pljačke i muzeja i nalazišta. Vlastima u Siriji je doduše pošlo za rukom da na sigurno smestiti artefakte iz muzeja, ali gotovo 10.000 iskopina širom te zemlje nemoguće je čuvati.
Postoje informacije o bandama koje, često u dosluhu s pripadnicima jedinica „Islamske države” koje drže pod kontrolom delove Sirije, obilaze iskopine i, ponekad i buldožerima, izvlače umetnine za prodaju. Zbog haotične situacije, ukradeni predmeti lako napuštaju zemlju. Upornost i beskrupuloznost pljačkaša pokazuje koliko se isplati baviti se tom vrstom kriminala.
Ali ilegalnih iskopavanja ima i u Evropi. Predsednica Nemačkog arheološkog instituta Friderike Fles ukazuje da i u Nemačkoj hiljade arheologa-amatera detektorima metala i sondama traže skriveno blago.
– Zakon je tu jasan: svako iskopavanje arheoloških predmeta ili umetničkih predmeta bez dozvole vlasti je ilegalno – kaže Fles.
Pooštriti zakone
I u Nemačkoj je problem nedostatak stručnog osoblja koje bi se borilo protiv takve vrste kriminala.
– U Nemačkoj se samo tri stručnjaka Saveznog kriminalnog ureda bave ilegalnom trgovinom umetninama – kaže Fles.
Sredstva za borbu protiv ilegalne trgovine ima mnogo, ali najvažnije je senzibilizovati kako građane, tako i sve karike u lancu prodaje, poput carinika ili trgovaca.
– Kada kupci pitaju za poreklo nekog predmeta, to po pravilu odvrati trgovca od prodaje predmeta za koje nije sto odsto siguran odakle dolazi – čulo se na konferenciji u Berlinu. Nemačka državna sekretarka za kulturu Monika Griters najavila je pooštravanje Zakona o zaštiti kulturne baštine.
