Pedest romana o najpoznatijem fiktivnom privatnom detektivu Šerloku Holmsu, koje je Konan Dojl objavio pre 1923. godine, prešli su u javno dobro, pa ih svako može slobodno koristiti i pozivati se na njih bez plaćanja autorskih prava, odluka je koju je danas doneo apelacioni sud u Čikagu.
U obrazloženju suda se navodi da se američki zakon o zaštiti autorskih prava ne odnosi na ranija dela o genijalnom detektivu, uključujući reference na Holmsa, njegovog pomagača dr Votsona, njegovog glavnog neprijatelja profesora Moriartija, adresu na kojoj je živeo (221B Bejker Strit), pa čak i Holmsovu slabost prema kokainu.
Sudsko veće je ocenilo da ne postoji osnov da se autorska pravna zaštita dalje produžava.
Jedino poslednjih 10 Dojlovih romana o Šerloku Holmsu, koji su objavljeni između 1923. i 1927, a čija autorska prava ističu za 95 godina, zaslužuju zaštitu, istakao je sud, prenosi Rojters.
– Kada neka priča pređe u javno dobro, njeni elementi – uključujući njene junake koji su bili zaštićeni isteklim autorskim pravima, postaju dostupni drugima – kazao je sudija Ričard Pozner koji je predsedavao većem.
Odluka suda predstavlja pobedu za izdavača Leslija Klingera koji je tužio zadužbinu Konana Dojla, osporavajući joj pravo da od njega traži 5.000 dolara za objavljivanje serije priča o Šerloku Holmsu.
– Autorska prava imaju svoj početak i svoj kraj i ne mogu se produžavati unedogled – zaključio je Klingerov advokat.
Šerlok Holms (engl. Sherlock Holmes) je privatni detektiv koji se pojavljuje kao glavni lik u nizu književnih dela britanskog pisca i lekara Artura Konana Dojla. Holms je čuven po rešavanju slučajeva pažljivim posmatranjem i logičkim zaključivanjem, te se često bavi problemima koji su za druge istražitelje preteški.
Konan Dojl je lik Holmsa stvorio prema svom profesoru sa edinburškog medicinskog fakulteta Džozefu Belu koji bi znao na temelju opaženih detalja izvesti zaključke o zanimanju i životu slučajnih prolaznika.
