Zahvaljujući filmu i seriji „Branio sam Mladu Bosnu“ građani Srbije danas znaju ko je bio advokat Rudolf Cistler, čovek koji se usudio da digne glas protiv nepravde i brani Principa i drugove. Ipak, da li ste se zapitali, šta je bilo sa ovim čovekom i pripadnicima Mlade Bosne nakon završetka suđenja?
Prema opštem mišljenju, suđenje Gavrilu Principu i ostalim atentatorima na Franca Ferdinanda i njegovu suprugu bio je proces sa unapred rešenim krajem. Bilo je potrebno pronaći opravdanje za objavljivanje rata Srbiji koji je u tom trenutku već prerastao u svetski, pa su i sudbine optuženih već bile odavno rešene i to u Beču, a ne u Sarajevu.
Ipak, legendarna odbrana advokara Rudolfa Cistlera u mnogome je poremetila tok suđenja iako nije mogla da ga u potpunosti promeni.
Osam muškaraca optuženih za izdaju i ubistvo nadvojvode Franca Ferdinanda su proglašeni krivim. Danilo Ilić, Veljko Čubrilović i Miško Jovanović osuđeni su na smrt i pogubljeni vešanjem u kasarni u Sarajevu 3. februara 1915. godine.
Nedeljko Čabrinović
U trenutku Sarajevskog suđenja Nedeljko Čabrinović je imao 19 godina. Osuđen je kao maloletnik na 20 godina strogog zatvora. I njegova porodica doživela je strašnu sudbinu. Njegova majka je sa ostalom decom oterana u logor u Žegaru kod Bosanske Krupe, otac je bio zatvoren u Trebinju do kraja rata, a babu su obesili bez suđenja. Nedeljko je umro u zatvoru u Terezin u Češkoj 1916. godine ne dočekavši slobodu.
Gavrilo Princip
Činjenica da je Princip bio maloletan spasla ga je smrtne kazne. Osuđen je na 20 godina robije i poslat u zloglasni zatvor Terezin u današnjoj Češkoj. Umro od tuberkuloze 28. aprila 1918., malo pred kraj Prvog svetskog rata.
Izmučen zatvorom i bolešću u kombinaciji sa batinama i konstantnim mučenjem, pred sam kraj života, sada već istorijska ličnost – Gavrilo Princip, čovek koji je počeo „Veliki rat” je na zidu iznad nekoliko dasaka koje su mu služile kao krevet zapisao još jednu strofu pesme svog života: „Naše će sjene hodati po Beču, lutati po dvoru, plašeći gospodu”.
Vaso Čubrilović
Za razliku od brata, učitelja Veljka Čubrilovića koji je obešen, Vasu je mladost spasla smrtne kazne. Osuđen je na 16 godina najstrožeg zatvora i kaznu je izdržavao u Sarajevu.
Posle Prvog svetskog rata i raspada Austrougarske monarhije, krajem 1918. Čubrilović je oslobođen. Naknadno je završio gimnaziju, a zatim i Filozofski fakultet gde postaje profesor istorije. Učesnik u stvaranju istorije, Čubrilović je postao njen hroničar.
Za vreme Drugog svetskog rata, ponovo je uhapšen i bio je u logoru na Banjici sve do kraja 1943 godine. Posle rata, posvetio se političkoj karijeri, bio je ministar poljoprivrede, kasnije i šumarstva i redovan član SANU. Doživeo je duboku starost – umro je u Beogradu 1990. godine kao poslednji živi učesnik sarajevskog atentata.
Trifko Grabež
Trifko Grabež je osuđen na 20 godina teške robije. Umro je od tuberkuloze u toku izdržavanja kazne 21. avgusta 1916. godine. Verovatno nije ni znao da je kaznu služio u istom zatvoru kao i njegovi drugovi – Gavrilo Princip i Nedeljko Čabrinović.
Cvetko Popović
Pošto je i on imao manje od 20 godina, i Cvetko Popović je osuđen na 20 godina zatvora. Dočekao je 1918. i oslobođen je posle sloma Austrougarske. Radio je kao kustos Etnografskog dela muzeja u Sarajevu.
Popović je jedini učesnik Sarajevskog atentata koji se javno pokajao zbog onoga što je učinio. Uoči obeležavanja 50 godina od atentata. Popović je odbio da učestvuje u bilo kakvoj svečanosti izjavivši da nikada ne bi učestvovao u atentatu da je znao da će to dovesti do rata. Umro u Sarajevu 1980. u 84. godini života.
Rudolf Cistler
Čovek koji nije želeo da na suđenju „igra poverenu ulogu” skupo je platio svoju pravednost. Odmah po završetku suđenja proteran je iz Sarajeva, a samo ga je poreklo spaslo streljanja zbog izdaje. Cistler je nakon toga živeo u Zagrebu gde je izgradio advokatsku karijeru. Ipak, 1918. godine vratio se u Sarajevo.
Drugi svetski rat zatekao ga je u Zagrebu, gde su ga ustaše odmah posle 6. aprila uhapsile i deportovale u zloglasni Kerestinec. Smrti ga je spasla supruga Julijana (devojačko Oberšmit), zbog činjenice da je ona bila Nemica.
Advokat nije bio po volji ni socijalističkim vlastima. Posle Drugog svetskog rata bezuspešno je pokušavao da dokaže da je nacionalizacija švajcarskog rudnika boksita u Širokom Brijegu u Hercegovini nezakonita. Bio je optužen za saradnju sa Nemcima i osuđen na sedam godina zatvora. Švajcarci su se pobunili, pa je oslobođen.
Posle svega Cistler se vratio u Sarajevo gde je njegova kćerka Vanda bila operska primadona. Živeo je povučeno i daleko od očiju javnosti i umro je 1960. godine.
Leo Pfefer
Slično kao i većina sudija i tužilac Leo Pfefer je posle rata pokušavao da opravda svoje učešće u Sarajevskom procesu. Tvrdio je da je on istražni postupak sproveo po zakonu i da je, „uprkos velikim pritiscima”, svoj posao obavio kako treba. Godine 1938. objavio je knjigu „Istraga u Sarajevskom atentatu” u kojoj je još jednom istakao problem koje je imao prilikom vođenja postupka i pritiske koji su dolazili iz Beča.
Jovanka Čubrilović
Iako samo posmatrač istorijskih događaja, a ne i akter, supruga Veljka Čubrilovića skupo je platila muževljevu povezanost sa Mladom Bosnom. Prema podacima sa portala Priboj-majevica ona je do kraja rata živela u teškoj nemaštini i bila proganjana od strane austrougarskih vlasti.
Nakon 1918. godine odlazi u Sarajevo, gde završava Pedagošku školu i aktivno učestvuje u radu ženskih udruženja. Kada je ćerka Nada završila školu i trebalo da počne sa studijama, preselile su se u Beograd, gde je Nada upisala Pravni fakultet, a Jovanka je radila kao nastavnica na Mešovitoj građevinskoj školi.
Penzionisana je u Beogradu 1944. godine, gde je provela ostatak svoga života. Priča kaže da ju je Rudolf Cistler često posećivao.
* Dopala vam se ova priča? Lajkujte nas na Facebook-u i vaša dnevna doza istorijskih zanimljivosti stiže!
