Ove činjenice iz istorije Srbije verovatno niste znali.
1. Karlo Veliki je u 9. veku izdao jasnu naredbu: Ako Česi napadnu njegovo Franačko carstvo da se digne trećina vojske. Ali ako napadnu Srbi, da se digne cela vojska.
2. Na komemoraciji Nikoli Tesli u Njujorku po njegovoj želji svirana je pesma Tamo daleko. Govorio je gradonačelnik Njujorka, Fjorelo la Gvardija, a sve prenosio Radio Njujork. Teslini posmrtni ostaci su kasnije preneti u Beograd .
3. U holu zgrade Međunarodnog Crvenog krsta u Ženevi se nalazi tabla sa natpisom: “Budi tako human kao što je bila humana Srbija 1885. godine”. Postavljena je u znak sećanja na priznanje koje je ova organizacija dodelila srpskom Crvenom krstu za pomoć Bugarskoj, zemlji sa kojom je Srbija bila u ratu.
4. Rimski bunar na Kalemegdanu zapravo nije rimski nego austrijski i zidan je od 1717. do 1731. godine, a dubok je 51 metar. Kao i cela tvrđava bio je pravo tehnološko čudo za to vreme.
5. Mošti Svetog Save nisu spaljene na Vračaru nego na Tašmajdanu, otprilike tamo gde se danas nalazi restoran “Poslednja šansa”, a koji je u to doba nazivan Čupina umka.
6. Vuk Karadžić je 1861. godine imenovan počasnim građaninom Zagreba, a Povelja je iz poštovanja prema srpskom velikanu napisana na našoj ćirilici!
7. Beogradsku mumiju je 1888. godine Hadži Pavle Riđički poklonio Narodnom muzeju u Beogradu. Mumifikovane ostatke egipatskog sveštenika Nesmina, stare 2.300 godina je Riđički kupio na svom putovanju u Egiptu. Nije ukradena ili oteta!
8. U Prvom svetskom ratu, Srbija je bila okupirana, vlada izmeštena, a kralj u izbeglištvu, ali vrednost srpskog dinaraje sve vreme ostala stabilna, a kurs nepromenjen – 88 franaka za 100 dinara.
9. Osamnaest dugih dana srpski vojnici su u Prvom svetskom ratu pokušavali da osvoje Kajmakčalan od Bugara i na kraju uspeli, preuzimajući važno strateško mesto. Osmatračnica srpske Vrhovne komande je posle rata prenesena u Pionirski park ispred Narodne skupštine gde i danas ponosno stoji
10. Srbija je prva zemlja koja je u Evropi posle Francuske ukinula feudalizam. Sretenski ustav iz 1835. godine je bio toliko liberalan da je Austrija tražila njegovo hitno ukidanje a ruski ambasador ga je pogrdno nazvao “francuskim semenom na Balkanu”.
