Sudbina ima čudne puteve... Kako drugačije objasniti činjenicu da je u razmaku od nedelju dana Srbija izgubila, istina u različitim godinama, dvojicu najvećih srpskih vojskovođa iz Prvog svetskog rata?

Njih dvojica vodila su Srbiju u borbi protiv daleko moćnijeg neprijatelja i zabeležili neke od najsjajnijih pobeda o kojima se i danas priča. Njihova imena – Živojin Mišić i Petar Bojović i danas su sinonim za hrabrost i požrtvovanje koje ne zna za granice.

Živojin Mišić, čovek koji je Srbiji vratio nadu, Foto: Wikipedia/Dnevno/Kolaž

Malo ko je verovao da će dolazak talentovanog, ali svojeglavog i tvrdoglavog generala Mišića na čelo Prve armije pred kolapsom na Kolubari, bilo šta promeniti u nadolazećem krahu Srbije u zimu 1914. godine. A on je učinio nemoguće i Srbiji vratio nadu.

Među vojnicima postoji izreka „Sreća prati hrabre”. Potez generala Živojina Mišića da sa Kolubare 1914. godine pred silnim naletom Austrougara povuče vojsku, odmori je i onda povede u kontranapad, većina je smatrala potezom očajnika. Ipak, kockanje se isplatilo, a strategiju Živojina Mišića i danas proučavaju u vojnim školama širom sveta.

Pred kraj rata u junu 1918. zamenio je formacijsko mesto sa generalom Bojovićem i postavljen je za načelnika štaba Vrhovne komande. Komandovao je srpskom vojskom prilikom proboja Solunskog fronta u septembru iste godine, i za dva i po meseca je oslobođena Kraljevina Srbija.

Preminuo je u 66 godini života.

Prestolonaslednik Aleksandar i General Bojović 1912. godine, Foto: Wikipedia

Petar Bojović još jedna je legenda iz srpske junačke istorije.

Istakao se tokom Kumanovske i Bitoljske bitke, posle kojih je dobio čin generala. Po okončanju Prvog balkanskog rata, na njegov predlog, a uz podršku vojvode Putnika, sklopljen je savez sa Grčkom, kao protivteža opasnosti koja je tada dolazila od Bugarske.

U Prvom svetskom ratu je bio komandant Prve armije. Učestvovao je u završnim operacijama Cerske bitke, a po oslobađanju Šapca, sa ovom jedinicom forsirao je, početkom septembra, Savu i prodro u Srem.

Biva ranjen u gležanj, pa je smenjen sa mesta komandanta. Od novembra 1914. do novembra 1915. godine general Bojović je bio na raspolaganju, kada je zbog Trojne ofanzive, opet reaktiviran. Opet je postao komandant trupa Novih oblasti i uspeo je da pruži otpor neprijatelju, dok se srpska vojska povlačila ka Kosovu. Kada je doneta odluka da se trupe povlače ka Albaniji, Bojović je postavljen za načelnika Vrhovne komande.
Zbog ratnih zasluga 13. septembra 1918. dobio je čin vojvode. Nosilac je mnogobrojnih najviših srpskih i savezničkih odlikovanja. Uvršten je u red najvećih vojskovođa Prvog svetskog rata i srpske ratne istorije.

Vojvoda Živojin Mišić umro je 20. januara 1921. godine u Beogradu. Vojvoda Petar Bojović napustio je ovaj svet 19. januara 1945. godine takođe u Beogradu.

* Dopala vam se ova priča? Lajkujte nas na Facebook-u i vaša dnevna doza istorijskih zanimljivosti stiže!

 

 



loading...