Za jedan zlatni dinar - jedan franak, a za 100 dinara moglo je da se kupi čak osam volova. Tolika je dinar vredeo pre početka Prvog svetskog rata. Zdrava ekonomija i dobra zlatna podloga doprineli su da i dinar iz Velikog rata izađe jak.
Iako oslabljena posle balkanskih ratova, Srbija je, kao jedna od siromašnijih država u Evropi, imala uravnoteženu ekonomiju, sa budžetskim suficitom i stabilnom valutom.
Jedna od najzaslužnijih osoba za dobru ekonomiju bio je ministar finansija Lazar Paču. Njegov predlog, da se vrednosti Narodne banke, pre austrougarskog ultimatuma 1914. godine, presele na sigurno mesto, bio je ključan.
– Tako je doneta odluka 10. jula 1914. da se srebro, zlato i bank note iz Beograda presele u Kruševac. Kasnije su vrednosti Narodne banke, preko Soluna, brodom preseljene u Marsej, gde se nalazilo sedište Narodne banke za vreme rata. Bitno je reći , da je preseljeno zlato u vrednosti od 57 miliona dinara – kaže za Jutarnji program RTS-a ekonomista i numizmatičar Željko Stojanović.
To zlato poslužilo je kao garancija za izdavanje novčanica tokom Prvog svetskog rata. Omogućilo je i Srbima u izbeglištvu da, uz određenu potvrdu, menjaju dinar i to 100 dinara za 88 franaka.
Dobra međunarodna finansijska pozicija Srbije obezbedila je i dobre kredite, jer je za samo mesec dana ratovanja bilo potrebno 30 miliona zlatnih dinara.
Istoričar Čedomir Antić kaže da je odluka Srbije da iz javnih izvora finansira rat i da se zadužuje kod Saveznika, bila dobra.
– Dinar je kasnije zajmovima održavan u vrednosti u kojima je bio i ranije i izgubio je negde oko 40 odsto svoje vrednosti, za četiri godine, što ako razmislimo nije mnogo – ističe Antić.
U Srbiji su tada bile u opticaju novčanice od 10, 20 i 100 dinara, koje su uglavnom štampane u Francuskoj, a 1915. godine u opticaj je puštena novčanica od 50 dinara, koju je dizajnirala slikarka Beta Vukanović.
– Njen izgled se nije dopao Srbima, tako da je u „Politici” izašao veoma pogrdan članak, reklo bi se kritika te novčanice i informacija o tome da ju je narod pogrdno zvao „Pegavac” – kaže Stojanović
Odmah posle okupacije, austrougarska nameće krunu kao zvanično sredstvo plaćanja i to u vrednosti dva dinara za jednu krunu. Sa ciljem da se spreči opticaj, uvodi se čak i pečaćenje dinara.
– U takvim uslovima, srpski dinar je ostao da vredi i u svetu, ali i u Srbiji i posle 1915. i ono što je zanimljivo u srpskom selu je razmena išla i dalje dinarom. Austrougarske vlasti su zapretile čak smrtnom kaznom onima kod kojih se nađe dinar, a narod je pevao: „Jači dinar nego kruna idu Srbi od Soluna” – dodaje Antić.
Zdrava ekonomija, dobra zlatna podloga i vera naroda u sopstvenu valutu, učinili su da, uprkos svemu, dinar iz rata izađe jak.
– Pokrivenost novčanica zlatnom podlogom je pred Prvi svetski rat iznosila 115 odsto, da bi tokom rata bila 96 odsto, a pri kraju 87 odsto. Interesantno je da je valuta okupatora, austrougarska kruna bila pokrivena sa samo 12 odsto zlatnom podlogom. Ne treba zaboraviti da se Srbija istovremeno zadužila za jednu milijardu francuskih franaka ratnim zajmovima – zaključuje Stojanović.
