Ona nosi krzno, hermelin i nerc, nakit od slonovače i perli, tamna kosa joj je u dredovima, ima tetovaže i prodoran pogled. O „ženi iz sklonista Pato" zna se samo kako je izgledala. I da je živela u praistoriji.

Iako su dredovi i tetovaže plod mašte, savremene naučne tehnologije omogućile su stručnjacima da precizno rekonstruišu model žene iz Patoa koja je, kako se veruje, živela pre 17.000 godina na jugozapadu Francuske.

Njena replika jedna je od „zvezdi” izložbe u galeriji u Bordou nazvane „Poreklo tela – naši preci kakve ih do sada nismo videli”.

Na izložbi je i „Muškarac iz Šanseladea” čiji su ostaci pronađeni u tom reigonu 1888. Njegovo rekonstruisano lice, piše AFP, deluje zamišljeno. Imao je plave oči, izbrazdanu koču i dugu, proređenu sedu kosu. Njegov skelet pronađen je takođe u Dordonji, kao i žena iz Patoa.

Replike je uradila Elizabet Dajen, šminkerka koja je postala paleontolog i skulptor. Karijeru je počela u Teatru du Nor u Lilu ali već 30 godina radi na rekonstrukciji lica i tela naših predaka u svom studiju u istočnom Parizu.

U svom radu koristi kompjutersko modelovanje na osnovu 18 tačaka na lobanji. Te tačke, zahvaljujući savremenoj tehnologiji, pružaju detaljne podatke o strukturi mišića i obliku crta lica.

– Moj rad je nešto poput forenzičke istrage i lica se rekonstruišu na način na koji to radi i policija – rekla je ona.

Dajen kaže da moderna tehnologija sada pruža više detalja o našim precima, uključujući i to kako su živeli i kada su umrli. Na primer, za ženu iz Patoa veruje se da je umrla kada je imala dvadesetak godina.

Dajen, koja sebe naziva „skulptorkom praistorije” često sarađuje sa Žanom Noelom Vinjalom, nekadašnjim šefom pariskog Policijskog forenzičkog istraživačkog univerziteta koji je i razvio program koji omogućava da se proceni „debljina” mišića i kože.

Njih dvoje su zajedno radili na rekonstrukciji neandertalaca iz La Ferasija kao i na „Lusi”, ljudskom pretku koji je živeo pre 3,2 miliona godina i čija je „rekonstrukcija” oduševila posetioce izložbe u Nacionalnom muzeju antropologije i istorije u Meksio Sitiju.

Dajen je i deo velikog međunarodnog projekta u kome učestvuju timovi naučnika i umetnika iz Francuske, SAD i Egipta i koji radi na rekonstrukciji lica egipatskog kralja-dečaka Tutankamona.

Izložba u Bordou trajaće do 5. decembra.