Danas je Veliki petak. Većina domaćica u Srbiji uveliko farba jaja, a kako napraviti ono najlepše, tajna je koju svaka ljubomorno čuva. Neka od njih staviće u korpice koje drže zečevi, a ova životinja će se možda pojaviti i na nekoj od uskršnjih trpeza. Da li znate zašto i od kada imamo ove običaje?!

 

Uskršnjim jajima, raznobojno ukrašenim i išaranim, ne raduju se samo deca. Svako voli da u nedelju “baš njegovo bude najjače”, razbije sva “protivnička” i iz okršaja izađe kao pobednik.

I onaj kome je jaje razbijeno, neće se ljutiti… Uskrs je – najradosniji hrišćanski praznik!

Zbog čega se farbaju Uskršnja jaja?
 

Tradicija farbanja jaja veoma je stara i potiče iz prethrišćanskog perioda, dakle još i pre Hrista i njegovog stradanja. Naime, jaja su odvajkada bila simbol rađanja i pobede nad smrću – kada se ljuska slomi, iz jajeta izlazi novi život.

 

U kontekstu Uskrsa, bojenje jaja se prvi put pominju u 12. a u Srbiji u 16. veku.

 

Postoje brojna narodna predanja o vezi sa ovim običajem. Jedno od njih, govori o stražarima koji su čuvali Hristov grob i tu jeli pečenu kokošku. Jedan od njih se stalno plašio da bi Hrist mogao da oživi, zbog čega su ga drugi stalno ismevali. U jednom trenutku su mu rekli da će se to dogoditi kada pečena kokoška koju su jeli poleti i snese crveno jaje. Tog trenutka, to se i desilo, a Hrist se uzdigao i poleteo ka nebu.

Po drugoj priči, farbanje jaja se vezuje za legendu o Mariji Magdaleni. Ona je došla u Rim da propoveda Hristovo Jevanđeljenje i stigla je i do cara Tiberija kome je na poklon donela korpu jaja. Car nije verovao u Hristovo vaskrsenje i rekao je da bi to bilo, kao kad bi bela jaja u korpi promenila boju. Marija Magdalena je na to rekla: “Hristos Vaskrse”, a sva jaja u korpi postala su crvena.

KAŽITE ZBOGOM HEMIJI! Evo kako da potpuno PRIRODNO dobijete SVE BOJE ZA FARBANJE USKRŠNJIH JAJA

Ipak, postoje i legende koje čin farbanja jaja vezuju za događaje pre Hristovog vaskrsenja. Jedna stara priča kaže da je ispod krsta na Golgoti, na kojem je razapet Hrist, bilo grličino gnezdo. Krv je poprskala jaja u gnezdu i obojila ih crvenom bojom, pa od tada hrišćani obeležavaju dan Hristovog stradanja farbanjem crvenih jaja.

U nekim delovima Šumadije, stari pričaju priču o ženama koje su bojenjem jaja spasle Isusu život od vojnika koji su ga jurili. One su videle Hrista kako beži pa su, da bi omele gonioce, brzo ofarbale i išarale jaja. Vojnici su zastali u čudu jer nikada ranije nisu videli takav običaj, a Isus je pobegao. Bog ih je tada blagoslovio, pa se jaja od tog dana farbaju.

Bilo kako bilo, simbolika svih priča je ista – jaja se na Veliki petak farbaju u spomen na nevino prolivenu krv i vaskrsenje Hristovo. 

Zašto uskršnji zec, a ne uskršnja kokoška?

 

Iako bi mnogo logičnije bilo da uz uskršnja jaja “ide” i uskršnja kokoška, na ovaj praznik jaja “nosi” zec.

Iako ova životinja nema nikakve veze sa crkvom, pa ni sa vaskrslim Isusom, poslednjih decenija je postala najprepoznatljiviji simbol Uskrsa, čak i u našim krajevima. Odakle zec u čitavoj priči?

Zeca možda nema u Bibliji, ali su zato paganska verovanja prepuna priča o njemu. Izvorni “uskršnji zeka” simbol je plodnosti i ponovnog rađanja.

Njegovo spajanje sa jajima i Uskrsom verovano se odigralo početkom XVI veka u Nemačkoj gde postoje zapisi o tome koliko su deca željno iščekivala dolazak “Oschter Haws-a” – zeca koji na uskršnje jutro polaže obojena jaja u gnezda.

Ovaj običaj nemački doseljenici preneli su u Ameriku početkom XIX veka, a globalizacija, masovna kultura i industija zabave su poslednjih decenija učinili ostalo – “Oschter Haws”, “Easter Bunny”, ili Uskršnji Zeka, postao je tako najveći komercijalni simbol Uskrsa.