Linda Braun želela je da ide u osnovnu školu Sumner. Ali, ona je bila crna, a ta škola u Topika, Kanzasu, udaljena samo četiri bloka od Lindinog doma, 1951. primala je samo belu decu.
– Nisam razumela pojam “boje kože”. Znala sam samo da želim da idem u Sumner školu – ispričala je Linda godinama kasnije.
Ova devetogodišnjakinja jednostavno je želela da izbegne dugo pešačenje i vožnju autobusom i da ide sa drugarima u školu, a postala je ikona borbe protiv rasne segregacije u Americi.
Devojčica koja nije htela da popusti
Linda Braun, Afroamerikanka čije je slučaj doveo do zabrane rasne segregacije u američkim školama, umrla je u 77. godini, saopštila je američka asocijacija za unapređenje položaja obojenih osoba (NAACP).
– Linda Braun je bila jedan od onih mladih heroja koji su se, zajedno sa svojom porodicom, borili da stave tačku na supremaciju belaca – rasnu segregaciju u državnim školama – rekla je Šerilin Ifil, zvaničnica NAACP-a, organizacije osnovane 1909. godine s ciljem da brani prava Afroamerikanaca.
Otac Linde Braun, Oliver Braun, želeo je 1951. da upiše tada devetogodišnju Lindu u školu najbližu porodičnoj kući, rezervisanu isključivo za belu decu. Bio je odbijen i morao je da upiše ćerku u jednu udaljeniju školu za decu iz crnih porodica.
Oliver Braun je, međutim, odlučio i da uloži kolektivnu žalbu sudu. Suđenje je trajalo tri godine i uz podršku NAACP-a završeno je jednoglasnom odlukom Vrhovnog suda SAD, u maju 1954, da je segregacija u školama suprotna Ustavu SAD.
Ta presuda se smatra jednom od najznačanijih pobeda pokreta za građanska prava u SAD.
Tajna legendarne fotografije: Potresna priča o devojčici koju je POLICIJA ČUVALA I PRATILA U ŠKOLU
Linda iz udžbenika iz istorije
Lindina porodica je pobedila i ona je nakon toga konačno krenula u, toliko željenu, Sumner školu. Fotografi širom SAD požurili su u Tokeku da fotografišu prvu crnu devojčicu koja u tom gradu kreće sa belom decom u školu.
– Drugari iz odeljenja su mislili da je to smešno. Zapravo, nisu verovali da su novinari tu zbog mene i da sam toliko bitna – ispričala je Linda godinama kasnije.
I to je demokratija? Najstrašniji zakoni koji su BILI NA SNAZI U AMERICI
Po sopstvenom priznanju tek godinama kasnije je počela da shvata značaj pobede koju je njena porodica ostvarila.
– Već sam bila u srednjoj školi kada smo na času iz istorije radili odluke Vrhovnog suda koje su dovele do ukidanja rasne segregacije u Americi. Sećam se da sam tada pomislila: “Vau, jednoga dana, možda ću se i ja naći u udžbeniku” – prisetila se Linda u razgovoru sa novinarima godinama kasnije.
Njena priča danas se nalazi u većini istorijskih knjiga za osnovnu školu širom Amerike.
Linda je umrla je u rodnoj Topeki u Kanzasu.
