ŽIVEĆE U VODI, IMATI VELIKE OČI… Ovako će ljudi IZGLEDATI U BUDUĆNOSTI

Vanzemaljci
Pixabay.com

Razne teorije predviđaju kako će se izmeniti naš izgled, a neke od njih su stvarno zabavne.

 

I na sam spomen futurista mnogi odmahnu rukom i kažu da je reč o frikovima koji samo gledaju SF filmove i bulazne o stravičnim posledicama evolucije. Zapravo to uopšte nije tako. Naprotiv, evo nekih fantastičnih predviđanja šta će biti s nama ako se strpimo kojih nekoliko stotina hiljada godina!

Otporni na viruse i bakterije

Lečnici i bolničko osoblje mogu pomoći ljudima da prežive opasne bolesti, ali kad se pojave epidemije poput ebole, koje napadnu cele narode, ne može se baš mnogo učiniti za pojedinca. Jedino što u takvim situacijama može pomoći je prirodna genetika i vlastita otpornost – drugim rečima – na delu je u punom smislu Darvinova teorija o preživljavanju jačih jedinki. Bolest ubija doslovno svakog ko nema dovoljno jak imunološki sistem, a onaj ko ima jak imunitet će preživeti i preneti genetski otpornost na buduće generacije.

Prema ‘US News’ i ‘World Report’, ljudi čiji su preci nekad živeli u evropskim gradovima u ranom srednjem veku imaju veće šanse da razviju prirodnu otpornost prema boginjama, a ljudi koji žive u subsaharskom području prirodno su otporniji na malariju. Prirodna otpornost štiti ne samo pojedince, nego i cele porodice. Časopis ‘Science Daily’ piše da ako je neka bolest raširena u nekoj porodici, ukoliko postoji samo jedna osoba koja je otporna na tu bolest, smanjiće se verovatnost da se ona proširi na buduća pokoljenja. To je ujedno i razlog zašto postoji uvek barem jedan dosadnjaković koji nikad ne oboli od crevnog virusa iako ga imaju svi u kancelariji.

Bez pice i piva

Ljudska bića su pametna, uspešna, inteligentna i imaju prilično razvijeno umeće preživljavanja, ali verovatno čak ni Čak Noris ne bi preživeo da ga meteor pogodi u glavu. Nažalost čak i on ima izvesnu budućnost kao baš svako živo biće na svetu – a to je smrt. Nažalost. Ipak prema pisanju časopisa ‘Humanity+’, jednog dana moći ćete skenirati mozak i to vrlo pedantno – atom po atom i onda ga aplaudovati na kompjuter. Na taj način moći ćete živeti večno i lepo videti šta vaša deca rade na internetu. .

Transhumanisti predviđaju budućnost u kojoj ćete se moći transformisati u robotičko telo ili samo visiti u kompjuteru i imati ‘cool’ iskustvo s virtualnom stvarnošću. Moći ćete izbeći čekanje u redovima na aerodromima, jer besmrtna kompjuterizovana svest je bestelesna i ne jede ni sendvič, ni hamburger, ni picu, ni čokoladu, niti pije pivo. Iako zvuči fantastično, zapravo je gore od same smrti.

 

Nema više crnih i belih

Različite rase razvile su se kad je neka populacija živela u izolaciji, u kombinaciji s prilagođavanjem specifičnim uslovima okoline. To je razlog zašto se na primer Evropljani toliko razlikuju od Afrikanaca.  Ako je verovati tekstu u ‘Mother Nature Network’, danas više gotovo da i nema izolovane populacije. Ljudi čiji su preci stigli iz Azije ili Afrike žene se i imaju decu s pripadnicima drugih rasa, kao što se i belci sve više mešaju s drugim rasama, pa je vrlo izvesna budućnost nestanka rasa. Jednostavno – više se nećemo deliti na bele, žute, crne i crvene i, kako je rekao komičar Rasel Peters – svi ćemo konačno postati bež.

Nema više depilacije

Onima koji vole svoje prste provlačiti kroz dlake voljene osobe taj će užitak u dalekoj budućnosti biti uskraćen. Tokom istorije dlake su bile u modi, pa su izašle iz mode, pa su se opet vratile u modu debele obrve, ali u budućnosti nećemo više imati dlake. Jednako kao što danas nemamo dlake poput naših pećinskih predaka čije telo je bilo potpuno prekriveno krznom iz razumljivih razloga, u budućnosti će nam ova vrsta zaštite od hladnoće i povreda trebati još manje. Upravo taj nestanak dlaka je dokaz naše uspešnosti kao vrste.

Prema Piteru Vileru sa Fakulteta Džon Mores u Liverpulu, naša sposobnost da se igramo verovatno je dovela do gubitka dlaka. Prema njegovoj teoriji – igra je bila moguća na travnjacima, a bez dlaka se lakše rashladilo telo i prelazile velike udaljenosti na užarenom suncu. Kako su ljudi migrirali u severnija područja, da bi se ugrejali nije im više bilo potrebno da puštaju dlaku, nego su se počeli grejati oblačeći životinjsko krzno. Uz današnje tehnologije, dlake su sasvim nepotrebne, a tako će ostati i u budućnosti, sve dok sasvim ne izgubimo i poslednju vlas.

Postaćemo slabići

Fizička snaga pomaže nam da preživimo, a snažni muškarci su obično i atraktivniji. U pradavna vremena snažniji ljudi bili su bolji lovci i gradili su čvršća i sigurnija skloništa, pa su zato bili ženama poželjniji. U budućnosti snaga više neće biti presudna. Antropolog Piter MekAlister jednom je rekao da su mišićavi muškarci ‘najžalosnija kohorta Homo sapiensa koja je ikad hodala planetom’, što je prilično ružna misao, ali verovatno i nije daleko od istine.

Prema pisanju ‘Mother Nature Network’ mašine su zamenile ljudsku snagu. Bageri kopaju rupe, auti nas voze na velike udaljenosti, pa čak ne moramo ustati iz fotelje da bi promenili TV-program. Zapravo, mišići nam skoro više ni ne trebaju, a hrana će nam u budućnosti biti potrebna da bi energijom napunili sve veći mozak. To znači da ćemo u budućnosti biti fizički sve slabiji, ali i skloniji genetskim bolestima, pa će zadatak medicine biti da se poveća stopa preživljavanja za obolele.

 

Udaljene planete će nas totalno promeniti

Antropolog Kameron Smit iz Portland Stejt Universiteta kaže da će ljudska vrsta evoluirati i adaptirati se za život izvan Zemlje, u različitim uslovima na udaljenim planetama. Na primer, tanja atmosfera mogla bi da utiče na širenje grudnog koša da bi imali veću zapremninu pluća, a slabija gravitacija mogla bi da utiče na slabiju telesnu građu. Putovanje kroz svemir moglo bi nas takođe promeniti, naročito zbog putovanja kroz vreme, putnici će biti podvrgnuti uticaju kosmičkih zraka što bi moglo razviti zaštitu, poput debljih očnih kapaka, i jače pigmentiranu kožu.Ipak, postoji i manji problem, a to je da bi zračenje moglo uzrokovati neplodnost, što ne zvuči previše zabavno.

Lepotice i zveri

Klasne razlike uvek su bile razlog konflikata, ali postoje naučnici koji misle da će podela među klasama konačno rezultirati stvaranjem dve sasvim različite vrste ljudi. Prema pisanju ‘Live Science’, Dr. Oliver Kari kaže da će gornja klasa evoluirati u inteligentna bića koja će biti vitka, gipka, visoka i lepa, dok će donja klasa izgledati poput – recimo – genetički modifikovanog Šreka. Ipak, ova hipoteza ima dosta nedostataka. Takva ‘simpatrična specijacija’, što je naziv za proces nastajanja novih vrsta na istom životnom prostoru je retkost. Sve dok postoji barem nekoliko ljudi iz gornje klase koji kao partnere odabiru ljude iz niže klase, nema načina da se stvore dve potpuno različite vrste ljudi.

ET-jevske oči

Teško je predvideti kako će ljudi zaista izgledati za 100.000 godina, hoće li postojati Zemlja, kakve će sve klimatske promene uticati na ljudski rod, ali možemo to barem zamišljati. Osim toga, kompjuterski generisane ilustracije izobličenih ljudi iz budućnosti su zabavne.

Umetnički istraživač Nikolaj Lam ‘kompjuterskom genetikom’ tvrdi da ćemo imati mnogo veće čelo da bi se mogao smestiti mnogo veći mozak, ali da ćemo imati i veće oči koje će moći upiti više svetla u slučaju da otputujemo van Sunčevog sistema, gde je mnogo mračnije. Dakle više neće biti jednog Džordža Klunija za kojeg je londonski estetski hirurg Hulian de Silva izračunao da je njegovo lice 91,86 posto savršeno. Uglavnom, to znači da ćemo svi izgledati isto i prilično grozno – s divovskim čelima i ogromnim očima.

 

Postaćemo vodozemci

Dr. Metju  Skiner predviđa vodeni svet. Kopna će biti jako malo, a mi ćemo biti osuđeni na život u vodi da bi lovili ribu i jeli alge. U vodi ćemo provoditi toliko vremena da ćemo evoluirati u vodozemce s perajama i škrgama, te prozirnim kapcima, moći ćemo disati pod vodom. Ova teorija oslanja se na predviđanja da bi se nivo mora mogao povisiti za nekoliko desetina metara, što bi potopilo sve priobalne gradove, ali to ne znači da će nestati kopna, kojeg će ostati više nego dovoljno.

Postrodno društvo

Jeste li znali da je rod arbitrarno i nepotrebno ograničenje ljudskog potencijala? “Dobrodošli u svet postrodnog društva. U svom radu pod nazivom ‘Postgenderism: Beyond the Gender Binary’, Džordž Dvorski i Džejms Hjudžis objašnjavaju da postrodni pokret zagovara upotrebu biotehnologije koja dobrovoljno eliminiše pol iz ljudske vrste. U budućnosti ljudi će se reprodukovati koristeći umetne utrobe i imaće “dizajnerske genitalije”, ili možda čak i sami se medicinski menjati kako bi izgledali i osećali se potpuno androgino. Postgenderisti ne moraju nužno smatrati da rodne osobine treba ukloniti, ali da osobine specifične za seks trebaju biti fluidne i podložne individualnom izboru. Sve zavisi od toga hoće li u budućnosti većina ljudi smatrati da je rodna podela važno ljudsko obeležje ili predstavlja prepreku jednakosti. Ipak, pustimo to budućnosti jer mi se još bavimo pitanjem treba li potpisati Istanbulsku konvenciju?

 Svako će imati svoje klonove

Svaki put kad naučnici spomenu reč ‘klon’, mnogi dobiju ospice. Počinju rasprave oko toga znači li to kraj razmnožavanja ljudske vrste prirodnim putem, pa ćemo se samo razmnožavati kloniranjem. Ako će to ikad uopšte postati moguće, nekim ljudima je ta ideja sasvim prihvatljiva i već razmišljaju kako bi bilo super da se kloniraju nekoliko hiljada puta, što bi rezultiralo celim gradovima punim na primer Džordž Klunija. Zvuči kao scenarijo za horor.

Hoće li se to stvarno dogoditi? Verovatno ne i to iz tri razloga: a) Nisu svi takvi narcisi da misle kako bi njihova deca trebala biti njihove kopije. Zapravo velika većina ljudi nisu toliko samoljubivi. b) Kloniranje je samo puno skuplji način da se ima dete, od onog klasičnog načina. c) Ljudi naprosto vole seks. Kako piše The Futurist, najveći problem s kloniranjem je da ćemo redukovatii genetičku raznolikost i na taj način uništiti celi ljudski rod ukoliko se pojavi samo jedan patogen na koji klonovi nisu otporni.

Ljudski rod uopšte ne evoluira

Naučnici misle da je ljudska evolucija zastrašujuće usporila. Medicina je omogućila da fizički slabiji imaju jednake šanse za život kao i oni otporniji. Nema geografske izolacije, a evolucija zavisi od korisnih mutacija koje se slučajno pojavljuju i omogućuju preživljavanje, a potom prelaze na sledeće generacije sve dok ne prestanu biti mutacije i postanu karakteristike određene vrste.

Na primer, kad se pojavio prvi čovek s odvojenim palcem na ruci, to je bila mutacija koja je postala prednost i pomogla mu da lakše preživi. Danas nam je to omogućilo da lakše pišemo po tastaturi i igramo igrice na PlayStationu. Da smo živeli u izolovanim, statičnim zajednicama, priroda bi u jednom trenutku verovatno zaključila da ljudi bez odvojenog palca više nisu sposobni slati SMS poruke i igrati video-igre, što je danas uslov preživljavanja.