Život prve zabeležene transrodne osobe u Australiji nije bio nimalo lak, otkrivaju istorijski izvori. Bio je rudar, spremačica u točionici, zabavljač, pacijent u duševnoj bolnici, suprug, a čak je upisan i kao otac jednog deteta... Ipak, njegova tajna je otkrivena na surov način.

Edvard de Leisi Evans bio je radnik, rudar, kovač i orač u Blekvudu u distriktu Viktorija.

 
Kada je stigao u Australiju na brodu iz Irske 1856, bio je odeven i u mušku i u žensku odeću. Prema dokumentima iz Državne biblioteke Viktorije, Evans se nekada zvao Elen Tremejn i u Australiju je stigao u junu 1856. kao imigrant. Tvrdi se da je imao haljinu ispod koje je nosio muške pantalone i košulju i da je imao kofer na kome je bilo ime “Edvard de Leisi Evans”.

Edvard koji je prvu suprugu Meri Delahanti upoznao na brodu najpre se predstavljao kao žena i radio je kao služavka u točionici. Potom je napustio posao, počeo je da se oblači kao muškarac i pronašao je Delahantijevu kojom se oženio u Melburnu.

Živeo je kao muškarac duže od 20 godina i ženio se trima ženama, od kojih je najmanje jedna tvrdila da nije bila svesna njegovog biološkog pola, izvestio je “Herald san”. Nakon što se prvi brak raspao, ženio se još dva puta – izvesnom Sarom Mur i Markandovom.

Njegov identitet je otkriven nakon što je zbog depresije primljen u Azil za mentalno bolesne u Melburnu 1879, nedugo nakon što je njegova treća žena, Džulija Markand rodila dete kome je on upisan kao otac.

 

Kada je osoblje pokušalo da ga okupa, on se opirao, a oni su ga oborili i skinuli ga na silu. Tada su otkrili da je u pitanju žena u muškoj odeći.

Kada je otkriveno da je u pitanju žena, Evans je privukao veliku pažnju medija. Novine Argus su 1879. pisale da se u Azilu za mentalno obolele desio “neobičan incident”. Novinar kome je bilo dozvoljeno da uđe u azil i razgovara s Evansom zaključio je da je on lud.

“Evans je star oko 40 godina i izgleda kao muškarac izuzev što je sasvim ćosav i lako ga je zameniti za ženu”, izvestio je Argus.

Novine takođe pišu da mu i grudi nalikuju muškima.

Odnos prema Evansu u azilu se opisuje kao brutalan.

Nakon što je 1879. otpušten iz azila, Evans se 1880. priključio zabavljačkoj trupi kao “neverovatan imitator muškaraca”.

Ipak, njegova zabavljačka karijera je bila prilično kratka. Umro je u avgustu 1901. u melburnskom domu za imigrante.