Bili su kod nas vekovima, krali i klali, ostali su nam u najgorem mogućem nacionalnom sećanju. Osmanlije su nam, vremenom, postali genetski neprijatelji i odrastamo učeći da su bili krvoločni i zli. Međutim, život nas nauči da nije sve crno i belo, te da i te kako postoje sultani koji su bili učeni, dobri i humani. Ovo je priča o jednom od njih.
Davne 1845. godine Irsku je pogodila velika nestašica hrane, usled zaraze krompire koji je bio primaran u ishrani ovog naroda. Velika irska glad, poznata i kao Velika krompirova grad, odnela je, po nekim proračunima, čak dva miliona života, a još dva miliona se, zbog glasi, odselila iz Irske – uglavnom u Ameriku. Neki istoričari tvrde čak i da je Velika glad bila genocid – zbog kontroverzne odluke britanske vlade o izvozu hrane iz Irske u Englesku, uprkos tome što Engleska nije bila gladna, a Irska i te kako jeste.
Mnoge organizacije su poslale pomoć Irskoj. Najpre su zaposleni u Istočnoindijskoj kompaniji donirali 14 hiljada funti, a Čata Indijanci, koji su 16 godina ranije iskusili progon, poslali su koliko su mogli – 710 dolara i pšenicu.
Međutim, najneočekivanija pomoć stigla je iz Otomanskog carstva. Sultan Abdulmedžid I imao je samo 23 godine u tom trenutku, a carstvom je vladao već punu deceniju. Sin sultana Mahmuda II školovao se u Evropi, tečno je govorio francuski i interesovao se za književnost i klasičnu muziku. Čuveni osmanski reformator putovao je carstvom da bi pratio promene, slušao je javne žalbe i organizovao prijeme za narod.
Abdulmedžid bio je poštovan u celom svetu i poznat po svojoj humanosti. Ponudio se da pošalje 10.000 funti, ali su ga britanske diplomate savetovale da ne šalje više od hiljadu – jer je kraljica Viktorija poslala samo dve hiljade funti. Sultan je prihvatio sugestiju i poslao hiljadu funti, a Henri Vesli, britanski ambasador u Osmanskom carstvu, izrazio je svoju zahvalnost u ime Britanije. Štampa u Velikoj Britaniji kritikovala je diplomate jer su odbili prvobitnu ponudu samo da se ne bi osramotila kraljica.
Međutim, Abdulmedžid pronašao je alternativne načine da pomogne gladnim Ircima. I dan danas na grbu luke Drogedi u Irskoj, kao i na grbu lokalnog fudbalskog grba, nalaze se polumesec i zvezda, u čast sultana Abdulmedžida koji je tajno poslao pet brodova punih hrane.
Brodovi su se krišom ukrcali u luku jer je Britanija pokušala da ih spreči da uplove. Postoje i dokazi ove priče – novinski članci,kao i pismo zahvalnosti irskih zvaničnika upućeno sultanu.
– Abdulmedžidov potez bio je potez dobrog, humanog, milosrdnog čoveka. Ovaj Muhamedanac postupio je po hrišćanskom duhu i dao primer koji bi mnogi Hrišćani trebalo da prate – napisano je u irskom “Freeman’s” žurnalu.
Irci su uzvratili podršku Otomanskom carstvu kada su se priključili Krimskom ratu kako bi branili teritoriju Osmanlija od Rusije. U ratu su učestvovale irske medicinske sestre i inženjeri, kao i prvi ratni novinari u istoriji, ali i oko 30.000 irskih vojnika.
Ginuli su hrabro i bez zadrške, znajući da ginu za čoveka koji im je nahranio decu kada im je bilo najteže.
