Ako nešto može da krene naopako, krenuće naopako. Tako glasi poznati Marfijev zakon.
Neki možda ne znaju ko je čovek koji je zaslužan za njegov nastanak.
Naučnici i inženjeri su 1949. godine u zvazdušnoj bazi u Kaliforniji istraživali koliku snagu gravitacije može podneti ljudsko telo. Originalna oprema korišćena za testiranje nije bila pouzdana pa su pozvali Edvarda Marfija, bivšeg pilota i inženjera, da napravi i nadzire instalaciju nove opreme.
U toku testiranja novi merači nisu pokazivali nikakva čitanja.
Nakon inspekcije, Marfi je za to okrivio tehničare koji su ih instalirali i rekao: “Ako postoji ikakav način da to naprave pogrešno, oni će tako napraviti.”
Nekoliko meseci nakon završetka testiranja doktor Džon Stap, jedan od znaučnika zaduženih za istraživanje, održao je konferenciju za novinare. Kada su ga upitali koliko je testiranje bilo opasno, Stap je odgovorio kako je njegov tim “tokom rada na umu imao Marfijev zakon i planirao kako bi sprečio greške”.
Danas postoje razne varijacije tog zakona, ali sve se svode na istu pesimističku premisu da uvek možemo očekivati ono najgore.
