SARAJEVO, LJUBAVI MOJA! Svi su želeli da tog februara 1984. budu u JUGOSLAVIJI (VIDEO)

ZOI 1984
Wikipedia/BiHVolim

Prazni i razrušeni kompleksi nedaleko od Sarajeva danas podsećaju na davno zaboravljene i uklete gradove duhova. Ipak, nije uvek bilo tako! Pre tačno 33 godine Jugoslavija je na dve nedelje postala centar sportskog sveta, a Sarajevo je ugostilo najbolje takmičare u zimskim sportovima.

 

Na današnji dan 1984. godine, na stadionu “Koševo” u Sarajevu, u prisustvu 50.000 gledalaca, otvorene su 14. zimske Olimpijske igre. Olimpijsku baklju je do najvišeg postolja donela Sanda Dubravčić, hrvatska klizačica u umetničkom klizanju.

Bile su to prve i do sada jedine Zimske olimpijske igre organizovane u komunističkoj državi. Ali, Jugoslavija je u ono vreme bila posebna država.

Olimpijada na koju su svi želeli da dođu

 

Sarajevo je organizaciju zimske olimpijade dobilo u konkurenciji sa japanskim Saporom i zajedničkom kandidaturom švedskih gradova Falun i Geteborg. Ipak, kao nesvrstana zemlja, Jugoslavija je davala manje prilika za hladnoratovske bojkote, tako česte u decenijama posle Drugog svetskog rata.

Zahvaljujući ovome na Olimpijadi u Sarajevu je učestvovalo 998 muškaraca i 274 žene, a olimpijska porodica dobila je pet novih članova – Monako, Portoriko, Devičanska Ostrva, Egipat i Senegal. Sve to činilo je magičan broj od čak 49 zemalja učesnica, što je najveći broj u istoriji ZOI.

Jugoslavija nikada pre i nikada posle Sarajeva nije imala više predstavnika na Zimskim olimpijskim igrama. Boje trobojke sa petokrakom branilo je 72 takmičara, a skijaš Jure Franko je osvojio jedinu medalju za Jugoslaviju – srebrno odličje u veleslalomu.

Zabeleženo je da je organizacija Olimpijade koštala je 142,6 miliona dolara, ali i da je polovina prihoda bila ostvarena od prodaje prava na televizijski prenos. Nakon Olimpijade koja je zvanično završena 19. februara Sarajevu je, uz prelepe olimpijske objekte, ostalo 2850 novoizgrađenih komfornih stanova i više lepih hotela. Rat koji je usledio promenio je dosta toga.

 

Legendarni Vučko i njegov magični glas

 

Maskota do sada jedinih Igara koje su se organizovale na ovim prostorima bio je legendarni vuk Vučko. Dizajnirao ga je slovenački dizajner i crtač Jože Trobec, a za maskotu su ga izabrali čitaoci jugoslovenskih novina tog doba između šest ponuđenih. Ostali finalisti su bili veverica, jagnje, divokoza, bodljikavo prase i grudva snega.

Vučko je simbolizovao želju ljudi da se sprijatelje sa životinjama. Prema MOK-u, Vučko je pomogao da se promene predrasude o vuku kao zastrašujućoj i krvožednoj životinji.

Glas u reklami mu je pozajmio legendarni pevač Zdravko Čolić.

Bilo da ste premladi da biste se sećali ovog vremena, ili da ste suviše stari pa ste ga zaboravili, predlažemo vam da pogledate ove snimke. Neka vas oni bar na trenutak odvedu u ta vremena.



loading...