U današnjem Pionirskom parku, preko puta Narodne skupštine u Beogradu, decenijama stoji usamljeni i naizgled urušeni spomenik. Samo upućeniji znaju da ovo nije tek obična gomila kamenja, već trag srpske istorije neverovatne vrednosti - osmatračnica sa Kajmakčalana, nemi podsetnik na cenu koja je plaćena za slobodu našeg naroda.
Malo je bitki koje su tako snažno uticale, ne toliko na ishod, koliko na moral i stanje srpske vojske u Prvom svetskom ratu, kao što je to bila bitka na Kajmakčalanu. I danas, kada se obeležava 100 godina od ovog sudbonosnog sukoba na dalekoj granici Grčke i Makedonije, istoričari govore o njenom značaju i činjenici da je reč o prvoj pobedi srpske vojske posle povlačenja preko Albanije.
Mesto sukoba Bugari su zvali Borisov grad – neosvojivo mesto. Tako je i bilo do dolaska srpske vojske…
Osvajanje Kapije slobode
Osamnaest dugih septembarskih dana 1916. godine srpski vojnici su pokušavali da osvoje Kajmakčalan od Bugara. Osamnaest dana su Bugari, uz velike gubitke i probleme odolevali.
Za Srbe, bitka je bila početak povratka kući. Posle duge i u istoriji nezapamćene golgote preko Albanije koja je Srbiju stajala nebrojano života, Kajmakčalan je postao mesto koje se ne sme izgubiti jer će se tako, simbolično, izgubiti i svaka šansa za povratak u domovinu. Tako je i nastao naš naziv za ovo mesto – Kapije slobode – mesto na kome su srpski vojnici prvi put posle dve godine rasejanja ponovo zakoračili u svoju zemlju.
Posle osamnaest dana krvave borbe, 30. septembra 1916. godine na vrhu Sveti Ilija, na 2.524 metara nadmorske visine, konačno se vijorila srpska zastava.
Kako bi pobeda zauvek ostala upamćena, srpska vrhovna komanda je odlučila da vrh Kajmakčalana – osmatračnicu srpskih trupa, ponese sa sobom u domovinu. Nakon pobedonosnog povratka u zemlju, ona je postavljena u blizini dvora, u današnjem Pionirskom parku.
Tako bar priča kaže…
“Gomila kamenja” u Pionirskom parku
Kamenje od koga je bila sačinjena osmatračnica na Kajmakčalanu je sakupljeno i volovskim kolima preneto u Beograd gde je ponovo sastavljeno.Međutim, u godinama koje su usledile našli su se i oni koji su osporili autentičnost ove kompozicije iako ja čvrsto verujem da je reč o originalu. Jedan od razloga zbog koga se osporava je činjenica da je pre Drugog svetskog rata Pionirski park bio prostor zatvoren za javnost u sklopu dvorske bašte – objašnjava za Dnevno.rs Neda Kovačević, dobar poznavalac spomenika i prestoničkih priča.
Zvanično, osmatračnica je u Beograd stigla 1918. godine, u vreme kada je i srpska vojska pobedonosno umarširala u prestonicu. Ispred spomenika danas se nalaze imena svih generala srpske vojske, zaslužnih za veliku pobedu u Prvom svetskom ratu.
– Table sa imenima i likovima generala su postavljene mnogo kasnije. Bilo je to 1988. godine nakon čega je ovo i zvanično postao spomenik – kaže Neda Kovačević i dodaje da je svakako reč o izuzetno vrednom tragu istorije, iako njegova autentičnost nije potvrđena “100 posto”.
Bitka na Kajmakčalanu bila je prvi korak ka velikom povratku srpske vojske. Nakon nje, saveznici su dobili dokaz da na Srbiju još uvek mogu da računaju. Neprijatelji su shvatili da Solunski front nije tek sporedno ratište i da će se upravo na njemu odlučivati sudbina Prvog svetskog rata. Svet je video da se Srbi vraćaju kući!
Zato, kada danas prođete pored ovog mesta u Pionirskom parku, zastanite na trenutak. Bio ovo original ili samo replika istorijske osmatračnice, ipak je dobro pogledajte – ona je nemi podsetnik na cenu koja je plaćena za slobodu srpskog naroda.
