Na fakultete Univerziteta u Beogradu svake godine se upiše blizu 15.000 novih studenata. Svi oni, kao i njihove starije kolege, danas slave svoj dan, i dobar deo njih će ovaj ponedeljak provesti u druženju i zabavi na tribinama, predavanjima ili žurkama. Ipak, iako većina pozdravlja priliku za opuštanje i izbegavanje nastave, mali broj zna odgovor na pitanje - Zašto je BAŠ 4. aprila Dan studenata beogradskog univerziteta?!
Dan studenata, 4. april, obeležava se u znak sećanja na velike demonstracije protiv jačanja fašizma u zemlji koje su studenti u Beogradu organizovali 4. aprila 1936. godine. Ipak, još i više, ovo je dan sećanja na studenta prava Žarka Marinovića koji je tada ubijen u sukobima koji su izbili širom Beograda.
Kako većina današnjih studenata ne zna ko je bio Žarko Marinović, ovaj tekst je posvećen njemu…
Teško detinjstvo
Žarko Marinović je bio siromašni student iz sela Očinići blizu Cetinja u Crnoj Gori. Još u 9. godini je ostao siroče i čitav život mu je prolazio u borbi sa siromaštvom i velikoj želji da se, i pored svih nedaća i nemaštine, ipak školuje i, naročito, završi pravni fakultet.
Revolucionarni omladinski pokret privukao je Žarka još dok je bio učenik cetinjske gimnazije. Učestvovao je u nekoliko štrajkova učenika, pisanju komunističkih parola i regrutovanju novih omladinaca.
Godine 1933. završio je gimnaziju i, iako nije imao novca, uz pomoć prijatelja i Fonda za siromašne učenike, Žarko je uspeo da ode u Beograd i upiše se na Pravni fakultet. Nije mnogo prošlo pre nego što se i u jugoslovenskoj prestonici povezao sa revolucionarnim omladincima i bio primljen u Komunističku partiju.
Protesti koji su potresli Jugoslaviju
Tokom tridesetih godina odnosi između Revolucionarsnog studentskog pokreta na
Beogradskom univerzitetu i vlasti postajao je sve zategnutiji. Komunisti su organizovali štrajkove, lepili su plakate i demonstrirali.
Sa druge strane, vlast je odgovorila organizovanjem “Organizacije jugoslovenskih nacionalista“ (ORJUNA), zabranom protesta i na kraju pokušajem da uvede Univerzitetsku policiju. Ovom predlogu, koji bi faktički ukinuo autonomiju Univerziteta, oštro su se usprotivili studenti, ali i mnogi profesori.
Tako je 3. aprila 1936. godine otpočeo generalni štrajk studenata u Beogradu kojima su se ubrzo pridružile i kolege iz Zagreba, Ljubljane, Skoplja i Subotice.
Na samom početku štrajka, 4. aprila, pri pokušaju policije i nacionalistički opredeljenih studenata da zauzmu zgrade fakulteta došlo je do velikih sukoba. Tada je, ispred zgrade Patološkog instituta Medicinskog fakulteta, ubijen Žarko Marinović.
Kasnija svedočenja očevidaca dočarala su šta se dogodilo tog tragičnog dana – Žarko se nalazio u grupi studenata ispred zgrade fakulteta kada je jedan drugi student prava i član profašističke “Organizacije nacionalnih studenata“ Slobodan Nedeljković nasrnuo nožem na studenta prava Jovana Šćepanovića. Žarko je pritrčao da odbrani druga, ali ga je Nedeljković tada ubio nožem u leđa.
Siromašni student iz Crne Gore koji je ušao u istoriju
Vest o pogibiji Žarka Marinovića odjeknula je širom Beogradskog univerziteta, a ubrzo se pročula i u celoj zemlji. Vlasti su pokušale da događaj brzo zataškaju, pa je Žarko već sutradan, rano ujutru, sahranjen na Novom groblju.
Međutim, bez obzira na brzinu i tajnovitost, na groblje je tog jutra 5. aprila došlo nekoliko hiljada studenata, a došlo je i do sukoba sa policijom koja je pokušala da zaustavi kolonu studenata koja je išla današnjom Ruzveltovom ulicom. Uprkos svim merama vlasti, studenti su čitavog dana obilazili Žarkov grob i polagali cveće.
I tako je Žarko Marinović, siromašni student iz Crne Gore, ušao u istoriju…
Njegova smrt dala je novu snagu njegovim kolegama koji su nastavili borbu. Protest u kojme je Žarko izgubio život danas je poznat pod imenom Aprilski štrajk i u njemu su se studenti izborili za povlačenje odluke o uvođenju policije na Univerzitet i smenu rektora Vladimira Ćorovića.
Suđenje za Žarkovo ubistvo održano je juna 1936. godine i na njemu je Slobodan Nedeljković proglašen krivim i osuđen na pet godina zatvora.
Dan svih studenata Beograda
U periodu do početka Drugog svetskog rata, studenti Beogradskog univerziteta su svake godine, uprkos zabrani, obeležavali 4. april – dan Žarkove smrti. Nakon 1945. i promene vlasti, 1954. odlučeno je da se 4. april obeležava kao Dan studenata Beogradskog univerziteta.
Skoro tri decenije kasnije, 1972. godine, ostaci Žarka Marinovića su preneti u Aleju zaslužnih građana na Novom groblju i gde se i danas nalaze.
