Bila je nedelja, 4. maj. Uobičajeni televizijski program prekinuo je crni ekran. Trajao je 30 sekundi, a onda je Miodrag Zdravković, unapred određen glavni spiker Televizije Beograd, izrekao do tada nezamislivu rečenicu: "Umro je drug Tito".
“Umro je drug Tito. To su večeras saopštili Centralni komitet Saveza komunista Jugoslavije i Predsedništvo Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije, radničkoj klasi, radnim ljudima i građanima, narodima i narodnostima Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije.”
Ovim rečima je Miodrag Zdravković, spiker Televizije Beograd, tačno u 18:50, višemilionskom auditorijumu “od Triglava do Đevđelije” potvrdio najcrnje slutnje – doživotni predsednik SFRJ i Saveza komunista, vrhovni komandant oružanih snaga zemlje, čelnik Pokreta nesvrstanih i čovek koji je upravljao Jugoslavijom punih 35 godina, Josip Broz Tito, preminuo je u Ljubljani, samo nekoliko dana pre svog 88. rođendana.
Iza ovog kratkog obraćanja sledio je proglas Predsedništva SFRJ i Predsedništva CK SKJ u kome se navodi:
Teška bol i duboka tuga potresa radničku klasu, sve radne ljude i građane SFR Jugoslavije, svakog našeg čoveka, radnika, intelektualca, pionira, vojnika, majku i devojku… Čitav ljudski vek Tito je borac za interese i istorijske ciljeve radničke klase i svih radnih ljudi, za najplemenitije ideale i težnje naših naroda i narodnosti. Tito je naš najdraži drug. Sedam decenija goreo je u revolucionarnom radničkom pokretu. Šest decenija jačao je redove jugoslovenskih komunista. Više od četiri decenije vršio je na najdostojniji način najodgovorniju dužnost u našoj Partiji. Bio je herojski vođa u velikoj narodnooslobodilačkoj borbi i socijalističkoj revoluciji. Tri i po decenije stajao je na čelu naše socijalističke države i uveo našu zemlju i našu borbu za novo ljudsko društvo u svetsku istoriju, iskazajući se i potvrđujući i sam kao naša najveća istorijska ličnost.
Saopštenja su izdavana putem televizije i radija, a u toku večeri izašla su i vanredna izdanja skoro svih dnevnih novina.
Te večeri, 4. maja, bio je zakazan derbi u Splitu između Hajduka i Crvene zvezde koji je trebalo da bude emitovan uživo na nacionalnoj televiziji. Tokom direktnog prenosa, kada je meč bio u 41. minutu, tri čoveka su ušla u teren stadiona Poljud signalizirajući sudiji da prekine meč.
Gradonačelnik Splita Ante Skataretiko je uzeo mikrofon i objavio vest o Titovoj smrti. Usledile su masovne scene kolektivne žalosti, a prizori igrača koji sede na travi i plaču obišli su svet.
Scena koja je zatim usledila postala je legendarna – igrači oba tima i sudije su postrojeni da održe minut ćutanja. Kada je zvanični spiker na stadionu rekao: “Neka počiva u miru”, ceo stadion od 50.000 navijača počeo je da peva pesmu: “Druže Tito mi ti se kunemo, da sa tvog puta nikad ne skrenemo“.
Sledećeg dana, 5. maja, Plavim vozom iz Ljubljane u Beograd je, u poslepodnevnim časovima, stigao kovčeg sa posmrtnim ostacima Josipa Broza. Tog i narednih dana, građani su u mimohodu odavali počast jugoslovenskom šefu države prolazeći pored njegovog kovčega u sali Skupštine Jugoslavije.
Tito je sahranjen 8. maja u Kući cveća na Dedinju. Sahrani je prisustvovalo više od 200 istaknutih ličnosti iz celog sveta, a na poslednji počinak doživotnog predsednika Jugoslavije ispratile su i stotine hiljada građana.
