Ako vam ne znači mnogo njegovo ime, svakako ste bar jednom u starim filmovima zapazili markantnog muškarca krupnih tamnih očiju i pogleda koji istovremeno zrači toplinom i surovošću. Reč je o plemiću glume, čoveku koji nas je decenijama posmatrao sa filmskog platna budeći zavist u muškarcima i slatku omamljenost kod žena.
Malo je onih koji ne pamte goreći pogled Omara Šarifa. Čuveni Doktor Živago bio je jedan od najpopularnijih glumaca Evrope i Holivuda. Rođen je 1932. godine kao melkit – arapski grko-katolik, u porodici palestinsko-sirijsko-libanskog porekla i to u srcu svetskog znanja – divnoj Aleksandriji.
Glumac kojeg ceo svet pamti kao Omara Šarifa zapravo je rođen kao Mišel Dimitri Šalub. Sin bogatog trgovca egzotičnom hranom od malih nogu pokazivao je brojne talente. Na aleksandrijskom koledžu je izučio jezike. Tečno je govorio engleski, arapski, francuski i grčki, a služio se italijanskim, portugalskim, španskim i turskim jezikom. Na Univerzitetu u Kairu diplomirao je matematiku i fiziku.
Na listi najboljih igrača bridža na svetu
Igrao je u egzibicionom meču pred iranskim šahom. Godine 2006. u potpunosti je prestao da igra karte i tada je izjavio:
– Odlučio sam da više ne želim da budem rob ičije strasti osim za svoj posao. Imao sam previše strasti, bridž, konji, kocka. Želim da živim drugačijim načinom života, da budem više sa svojom porodicom jer im nisam dao dovoljno vremena.
U rodnom Egiptu živeo je sve do Egipatske revolucije. Pre toga, njegova porodica bila je prijateljska kuća kralja Faruka koji ih je često posećivao i bio partner Šarifove majke u kartaškim igrama. Odatle potiče i Omarova ljubav prema kartanju i kocki.
Međutim, posle dolaska Gamala Abdela Nasera na vlast i usled njegove politike nacionalizacije, Šarif je ogorčeno rešio da se preseli u Evropu. Tako je upisao glumu na Kraljevskoj akademiji dramskih umetnosti u Londonu.
Glumačku karijeru je započeo 1954. godine, snimivši dva filma. Jedan od njih bio je “Sira Fi el Vadi“, gde mu je partnerka bila egipatska glumica Faten Hamama. Zapravo, na njegovom mestu trebao je da bude Šukri Sarhan, ali kako Faten nije htela da snima sa njim, reditelj je pozvao mladog Šarifa. Hamama, koja nikada ranije nije pristajala na “lascivne” scene, prihvatila je da snimi scenu poljupca sa prelepim Omarom.
Dvoje mladih su se zaljubili, a Šarif je prešao u islam kako bi oženio Faten. Ubrzo su dobili sina Tareka koji se kao osmogodišnjak pojavljuje i u jednom od najpoznatijih filmova svog oca, tumačeći lik Jurija u “Doktoru Živagu”.
Al Kaida planirala da ga ubije?
Kruže glasine i da je Omar Šarif bio na Al Kaidinoj listi za odstrel jer je u jednom italijanskom filmu igrao Svetog Petra. Mnogim muslimanima nije bilo po volji to što Šarif nije strogo sledio Kuran već se neretko javno zalagao za toleranciju prema drugim religijama.
Faten i Omar rastali su se 1966. godine, a zakonski se razveli osam godina kasnije. Iako je bio poznat kao veliki zavodnik, Šarif se nikada više nije oženio. Jednom prilikom je izjavio da se posle razvoda od Hamame nikada nije zaljubio ni u jednu ženu.
Međutim, to ne znači da je ostao sam. Omar Šarif je bio u vezi sa Barbrom Strejsend, a zbog toga je malo falilo da izgubi egipatsko državljanstvo. Njegova partnerka je dala otvorenu i glasnu podršku Izraelu, a Egipat je tada bio u ratu sa ovom zemljom.
Prvi film koji je Šarif snimio na engleskom jeziku bio je “Lorens od Arabije” u kojem je imao ulogu Šerifa Alija. Baš taj performans doneo mu je nominaciju za Oskara i Zlatni globus, a Omarova uloga se i danas smatra jednom od “najzahtevnijih pratećih uloga u istoriji Holivuda”.
“Lorens” mu je osim uspeha u karijeri doneo radost i u privatnom životu jer se na snimanju sprijateljio sa Piterom O’Tulom. Dvojica glumaca postali su i ostali bliski prijatelji.
Činjenica da je bio poliglota omogućavala mu je da igra raznorazne uloge – od šeika preko sveštenika, nemačkog oficira, pa sve do Če Gevare i jugoslovenskog ratnog patriote u filmu “Žuti rols-rojs“. U tom ostvarenju pojavljuju se i Širli MekLejn, Alen Delon i Ingrid Bergman.
Omar Šarif je mnoge filmove snimao sa “jakim” imenima, pa je tako u čuvenom “Živagu” iz 1965. godine igrao sa Džeraldinom Čaplin (ćerkom slavnog Čarlija Čaplina), Žuli Kristi i Klausom Kinskim. Za ulogu u ovom filmu osvojio je drugi Zlatni globus, a “Doktor Živago” bio je zabranjen u SSSR-u dugih 30 godina.
Iako to možda iznenađuje, Omar je više puta, naročito u kasnijim godinama života, govorio kako nije srećan. Žalio se da je usamljen i da nema prijatelja.
– Život zvezde donio mi je slavu, ali i samoću i žudnju za domom, svojim narodom i svojom zemljom. No, ni za čim ne žalim. Da krenem ispočetka, sve bih učinio isto. Na svu sreću, sve što sam snimio zbog novca nije smeće. Ima i nekih sjajnih trenutaka – rekao je u jednom od kasnijih intervjua.
Godine 1992. Šarifu je ugrađen trostruki bajpas, a dve godine kasnije doživeo je blaži srčani udar. Sve do ugradnje bajpasa Omar je pušio 100 cigareta dnevno.
U maju 2015. godine Omarov sin Tarek rekao je da slavni Šarif boluje od Alchajmerove bolesti i da se ne seća najvećih filmova svoje karijere. Mešao je imena najpoznatijih ostvarenja – “Doktora Živaga” i “Lorensa od Arabije”, zaboravljajući i gde su snimani.
Omar Šarif je preminuo u Kairu 10. jula 2015. godine – manje od šest meseci posle smrti bivše žene i neprežaljene ljubavi Faten Hamame. Igrom sudbine, umro na isti način kao i njegov najpoznatiji filmski junak, doktor Jurij Živago – od srčanog udara.
Unuk pošao dedinim stopama
Unuk slavnog glumca dobio je ime po njemu – Omar Šarif Mlađi takođe je glumac, ali uz to i model i gej aktivista. Kao i njegov deka, Omar Mlađi je poliglota i tečno govori engleski, francuski, španski, arapski, hebrejski i jidiš. Kada je odlučio da se bavi glumom, Omar Šarif mu je rekao sledeće:
– Dao sam ti svoje ime, dao sam ti svoj izgled. Neću ti dati ništa više. Moraš da se gradiš sam.
