"Iver ne pada daleko od klade." Da je ova poslovica i više nego istinita pokazuju sudbine sinova i ćerki nekih od najvećih svetskih diktatora. Evi kako su završila deca totalitarističkih moćnika.
Zamislite odrastanje u svetu u kom novac ne znači ništa – uvek ga ima, moć je apsolutna, ubistva i smrti su normalna stvar, a svi su pod voljom tiranina. Takav je bio život dece nekih od najopakijih i manijakalnih diktatora koji su živeli, pa ne čudi što ih je dočekala nesrećna sudbina ili da su i sami postali zli.
Mao Anking, sin Mao Cedunga
Mao Cedung je vladao Kinom od 1945. do 1976. godine. Službeno je imao 10 dece, od kojih je nekolicina umrla u detinjstvu, a njegov lični lekar je godinama kasnije napisao da nikad nije pokazao ikakve emocije zbog tog gubitka.
Mao je imao tri sina s drugom suprugom, Jang Kaihiu, koja je ubijena na ulici s 29 godina, jer je odbila da ga se odrekne. Dečaci su nakon toga prebačeni u Šangaj, gde su živeli s komunističkim podzemljem na ulici. Najmlađi je umro od dizenterije sa svega četiri godine, a drugi su prodavali novine kako bi preživeli.
Završili su u Sovjetskom Savezu, gdje ih je Staljin koristio kao sredstvo za ucenjivanje njihovog oca 10 godina. Najstariji, Anking, ujedinio se ponovno sa ocem kad je imao 23 godine. Mao ga je poslao u radni logor kako bi od njega učinio “boljeg proletera”. Na kraju je svoj život završio u ludnici, mentalno poremećan, a svemoćni otac je odbio da ga poseti.
Jakov Džugašvili, sin Josefa Staljina
Staljin je bio vođa od kojeg su svi strahovali, vladajući zemljom gvozdenom šakom, stavljajući vojsku SSSR-a u prvi plan i gurnuvši zemlju u ubrzanu industrijalizaciju i agrikulturalnu reformu, pritom nemilosrdno eliminišući neprijatelje, pa i sve one za koje je slutio da bi to mogli postati.
Svog najstarijeg sina Jakova, Staljin je navodno konstantno omalovažavao i prezirao, a zbog nedostatka očeve ljubavi Jakov je pokušao samoubistvo.
Pokušao je da puca sebi u glavu, ali metak ga je samo okrznuo, što je Staljin komentarisao, izrugujući mu se pred drugima da ni “s puškom ne zna pucati pravo”.
Drugi pokušaj mu je bio uspešniji – nakon što ga je otac napustio, a nacisti zarobili, ubio se bacivši se u električnu ogradu 1943. godine.
Eda Musolini, ćerka Benita Musolinija
Benito Musolini je bio na čelu Italije od 1922. do 1943. godine. Službeno je imao petoro dece, a toliko je obožavao svoju najstariju kći – Edu da je, kada se ona udala za Galeaca Ćana, Musolini nju i njenog novopočenog supruga pratio u svom autu na putu na medeni mesec. U jednom trenu je Eda zaustavila auto i zahtevala od oca da se vrati nazad. Naravno da je on poslušao, ali imao je pritom oči pune suza.
Pred kraj rata, Ćano, koji je u to vreme bio poznati fašista, pridružio se onima koji su odlučili da Musolinija svrgnu s vlasti. Posle, kad je Hitler odlučio da ga vrati na vlast, muškarci koji su glasali protiv njega, uključujući i Ćana, osuđeni su na smrt.
Eda se svim silama borila za supruga i preklinjala je oca da mu oprosti, no Musolini nije želeo da se meša u taj slučaj, pa mu je kći postala udovica 11. januara 1944. godine. To je prekinulo vezu oca i kćeri, te mu je Eda napisala: “Ti mi više nisi otac. Odričem se imena Musolini”.
Italijanski vladar navodno je to podneo vrlo teško, pa mnogi smatraju da se nikad nije oporavio od toga.
Faisal Vangita, sin Idi Amina
Faisal je tek jedan od 40-oro potvrđene dece diktatora Ugande koji je na vlast došao 1971. godine, raspustio parlament, otkazao izbore, iskoristio resurse zemlje za vlastito bogaćenje i stvorio tajnu policiju koja je služila samo njemu, a ubijala po sopstvenoj volji. Amin je legalizovao genocid u Ugandi, a procenjeno je da je za vreme njegovog režimao ubijeno 300 hiljada ljudi.
U slučaju njegovog sina Faisala važi izreka da “iver ne pada daleko od klade” – nakon brojnih kršenja zakona, uključujući finansijske prevare, krađe, otmice i pretnje, Daisal je počeo da javno ubija ljude koje je njegova banda linčovala i zlostavljala na ulici.
Niku Čaušesku, sin Nikolajea Čaušeskog
Nikolaje Čaušesku vladao je Rumunijom od 1965. do 1989. godine. Njegov sin Valentin bio je ugledni fizičar, a ćerka Zoja matematičarka. Iako nisu živeli potpuno “dosadnim”, nevinim životima (oboje su uhapšeni zbog korupcije, a Zoja je prozvana nimfomankom i navodno je ‘pila kao smuk’), ipak su se držali podalje od očevog nasilja.
Ali to se ne bi moglo reći i za Čaušeskuovog najmlađeg sina – Nikua.
“Od tinejdžerskih dana Niku je nekontrolisano pio i silovao. Silovao je kako mu se prohtelo, a njegova volja je bila divlja i nezaustavljiva. Imao je dozvolu za sve što je želeo. On je bio vrsta osobe koja je mogla projuriti kroz crveno, usput ubijati ljude i proći nekažnjeno. On je bio toliko zao da danas deluje kao iz stripa”, napisao je Nordlinger.
Niku se brzo probijao kroz očeve redove. Predstavljao je Rumuniju na susretima sa Severnom Korejom i Kinom i proglašen je, neobjašnjivo, predsednikom UN-ove međunarodne godine mladih 1985.
Kad su Nikolaje Čaušesku i njegova supruga ubijeni 1989. godine, Zoja i Valentin su uhapšeni i pušteni na slobodu nakon 10 meseci. Niku, koji je dotad provodio godine silujući po Rumuniji, osuđen je na 20 godina zatvora. Odslužio je samo tri, nakon čega je umro od ciroze jetre u 45 godini.
Teodoro Ngma Obijang Mangue, sin Teodora Obijang Ngema Mbasoga
Njegov je otac bio vođa male afričke države Ekvatorijalne Gvineje punih 30 godina. Vladavinu je započeo tako što je na mestu predsednika zamenio svog ujaka, kojeg je osudio na smrt i streljao. Tokom njegove vladavine iz državne je blagajne proneverena ogromna količina novca, a prema izveštajima međunarodnih nevladinih organizacija Mbasogo se upuštao i u kanibalizam, jedući tela svojih mrtvih protivnika.
Ta apsolutna moć je pokvarila i njegovog sina, koji je živio životom razvratnog plejboja i navodno stekao imanje u vrednosti od 71 miliona dolara koja je ukrao od osiromašene zemlje.
