Hans Kristijan Andersen poznat je svima nama kao dobri čika koji je pisao divne bajke, ali njegovo najpoznatije delo krije mračnu tajnu.
Danski književnik Hans Kristijan Andersen poznat je po bajkama poput “Palčice”, “Male sirene”, “Princeze na zrnu graška”…
Jedno od njegovih najpoznatijih dela svakako je “Ružno pače”, bajka za koju malo ko zna da je reč o svojevrsnoj autobiografiji!
Podsetimo se, na kraju se ispostavlja da je “ružno pače” zapravo labud čije se jaje slučajno otkotrljalo u pačije gnezdo. Slično tome, iako je Andersen odrastao kao siromašni sin obućara i pralje, dugo se pričao da je zapravo vanbračni sin danskog princa. Tačnije, da nije tek tamo neko pače, već plemeniti labud.
Zvanična priča je još mračnija… Hans Kristijan Andersen bio je čudan, povučen i suvonjav dečak koji nikada nije imao mnogo prijatelja. Godinama je trpeo zadirkivanja i maltretiranja, a to je dovelo do depresije od koje se pisac teško oporavio.
Nije ni čudo što je jedna od poslednjih rečenica u bajci baš ona kojom se danas motivišu mnogi koji pate od ove bolesti.
Bio je presrećan posle svih muka i nevolja koje je preturio preko glave. Sad je tek shvatio svu lepotu i sreću koja se ukazivala pred njim.
