Postao je poznat zahvaljujući svojim ljubavnim umećima, ipak malo ko zna njegovu drugu stranu...
Malo posle ponoći, naoružan lovačkim nožem, sin poznatih pozorišnih glumaca “ušunjao” se na lokalno groblje i iskopao veliku, svežu rupu… Telu je isekao ruku kako bi se osvetio grčkom prodavcu začina, Demetriju, koji ga je tog dana naterao da pređe trošan most i tom prilikom je pao u “smrdljivo blato”.
Đakomo Kazanova se potom (sa rukom) sakrio ispod kreveta svog “velikog neprijatelja” sa željom da ga prestraši toliko da ovaj pomisli kako mu je u posetu došao duh. Nažalost, i te kako je uspeo u svojoj nameri, jer je Demetrio od velikog šoka doživeo moždani udar, da bi ostatak života proveo prikovan za krevetu.
– Iskreno, baš mi je žao. Nisam želeo baš toliko da ga povredim – odbranio se kasnije Kazanova, uz naglašavanje da je i on mogao da prođe “gadno” onog momenta kada je pao sa mosta, samo što je imao više sreće.
Ovo je tek jedna od dogodovština koju je veliki avanturista opisao u svojim memoarima, dodavši da je posle ovog događaja počela da ga prati loša sreća.
Ubrzo je bio primoran da napusti svoj rodni grad, prelepu Veneciju, kao i diplomatski posao – pošto ga je mlada devojka optužila za silovanje.
Kako je naveo u memoarima, on je devojku “naučio lekcijom” koristeći metlu, jer je prethodno odbijala da spava sa njim, iako joj je za tu uslugu dao novac. Kazanova je naknadno oslobođen optužbe zbog nedostatka dokaza, ali je dotad već napustio grad.
Bio je jedan od najobrazovanijih i najrazgledanijih ljudi svoga vremena, italijanski avanturista, sveštenik, muzičar, vojnik, špijun, diplomata, u mlađim danima slobodni zidar i pisac koji se često nalazio u središtu skandala koji su kao po nepisanom pravilu uvek bili vezani za žene. Selio se iz države u državu i svugde je bio dobrodošao gost. Danas svakog pustolova i neodgovornog ljubavnika ljudi nazivaju Kazanovom…
132 žene i jedna časna sestra
Svi ovi detalji nalaze se u Kazanovinoj autobiografiji, koju mnogi smatraju najvažnijim dokumentom 18. veka, iako ona pokazuje život muškarca koji slovio za velikog ljubavnika. Međutim, mnogi tvrde kako je sigurno postojalo još muškaraca koji bi se mogli “okititi” istom titulom, samo što nikada nisu napisali knjigu o svojim podvizima.
Ono po čemu se Kazanova definitivno isticao bila je činjenica da, iako je tražio zadovoljstvo u seksu, on ga je takođe pružao ženama sa kojima je delio postelju.
Doduše, prilično smo uvereni da bi mnoge tada rado živele i bez tog iskustva, obzirom na to da je Kazanova u isti krevet dovodio seljanke i terao ih da spavaju sa njim, a potom bi doveo i devojku za koju bi bio siguran da je njegova ćerka!
Da živi u našem dobu, Kazanova bi bio optužen za silovanje, ali u ono vreme imao je slobodu da se ponosi svojim ljubavnim uspesima. Uprkos tome što je, upravo zahvaljujući njima, zaradio brojne polno prenosive bolesti, između ostalog sifilis i gonoreju.
Kazanova je voleo da se hvali kako je spavao sa 132 žene, među kojima je bla i jedna časna sestra, kao i da je redovno posećivao prostitutke u javnim kućama. Nije želeo da koristi prezervative (koji su postojali u ono vreme), nego bi se radije oslonio na vidljive simptome bolesti kod žene. Ovakvo razmišljanje mu nije pomoglo, jer je “navukao” razne bolesti. Zbog jedne nije mogao da spava ni sa jednom ženom čitavih godinu dana, a postao je i otac osmoro nezakonite dece.
Njegov život bio je prepun skandala, koji su ga pratili na brojnim proslavama. Takođe je ispunjavao i policijski dosije javnim kontraverzama – od tuče do svetogrđa koje je činio protiv crkve.
Poslednje godine života proveo je kao siromašni izgnanik iz društva, dosađujući se i osećajući krajnje nezadovoljstvo životom… Razmišljao je i o samoubistvu, ali je na kraju odlučio da se posveti pisanju autobiografije.
I pored raznih saznanja iz njegovog života, ostalo je nepoznato da li je Kazanova žalio za delima koje je počinio.
– Iako ne žalim zbog brojnih ljubavnih podviga, daleko od toga da želim ikome služiti kao primer za iskorišćavanje nežnijeg pola koji je toliko zaslužan za moje uspehe – napisao je Đakomo Kazanova u svojim memoarima. I samo tako, ušao je u istoriju…
