Bajaga i Instruktori objavili su na današnji dan pre 30 godina svoj treći album “Jahači magle”, sa koga su veliki hitovi bili “Samo nam je ljubav potrebna”, “442 do Beograda”, “Rimljani”…

 

– Sigurno da nije bilo lako napraviti treći album nakon izuzetnog uspeha ’Sa druge strane jastuka’, ali nismo se obrukali sa ‘Jahačima’. To je bio baš nekako poseban, svirački album benda koji je imao iza sebe blizu 200 koncerata godišnje. Mislim da nam je to tehnički i zvučno najbolje snimljen album. Nismo težili da bude komercijalan i mejnstrim, a bio je uspešan i pružio je mogućnost da nastavimo da radimo dalje – kaže Momčilo Bajagić.

Upečatljivo započetu solo karijeru sa debijem “Pozitivna geografija” (1984), Bajaga je sjajno nastavio (ovaj put uz Instruktore) sledećim albumom “Sa druge strane jastuka” (1985), koji je prodat u za to vreme u Jugoslaviji vrtoglavih 360.000 primeraka.

Očekivanja od prelomnog trećeg albuma Bajage i Instruktora bila su, možda neopravdano, izuzetno visoka, a “Jahači” su na kraju stigli “samo” do respektabilnih 260.000 primeraka vinilnih ploča i kaseta.

– Napravili smo veliki uspeh sa ‘Jastukom’ i odjednom su iz diskografske kuće odlepili na nas. Kad smo počeli da snimamo ‘Jahače’ došao je Stanko Terzić, direktor PGP-a, čuo je “300 na sat”, i rekao: ‘Ovaj ćete prodati u 600.000!’ Što se naravno nije desilo. Niti smo hteli da pravimo komercijalan album. Čak smo bili u fazonu da nam je ‘Jastuk’ vrlo komercijalan, a da bi sad da pravimo više svirački album, da stvarno bude dobar zvuk – priseća se Bajaga.

U tom cilju, sa producentom Sašom Habićem bend je proveo “natenane” čitavo leto 1986. godine, sa ukupno 500 sati snimanja, u čuvenom beogradskom Studiju 5. U nastajanju “Jahača” Bajagi i Instruktorima pomogli su brojni gostujući muzičari, kao što gitaristi Rajko Kojić (1956-1997) (ex Riblja čorba ), Duda Bezuha (Zona B) i Jane Parđovski (1962-2011)(Džakarta), basista Bata Božanić, saksofonista Neša Petrović…

Uz to “Jahači” su poslednji album sa Dejanom Cukićem u postavi Instruktora, koji je ovde dobio priliku da se glasovno iskaže u “Gde stiže moje sećanje” i posebno “Bam bam bam”. “Jahači” su prvi album na kome u celosti svira klavijaturista Saša Lokner, koji se Instruktorima pridružio tek pri kraju snimanja “Jastuka”.

 

“Jahači” uspešno nastavljaju žanrovsku šarolikost sa prethodna dva albuma – nakon otvarajuće rokerske “Ja mislim 300 na sat” sa gostujućom pevačicom Josipom Lisac, slede rege “Kao ne zna da je gostivim”, višeslojna pop pesma “Gde stiže moje sećanje”, džez-sving “Red i mir”, baladni “Rimljani” i gitarski pršteća, angažovana “Samo nam je ljubav potrebna”, sa sve posvetom “All You Need Is Love” Bitlsa (Beatles).

– U zemlji se već osećala loša atmosfera u vazduhu, i smatrali smo da treba da povučemo stvari malo u drugu stranu. Setili smo se da su Bitlsi nešto slično uradili sa ‘All You Need Is Love’. U nju su uglavili ‘Marseljezu’, a mi smo njihovu muziku u našu pesmu. Svi volimo Bitlse i svi smo se oko toga trudili. Bilo nam je stalo da to bude što približnije originalu – priseća se Bajaga.

Nakon zvučno raskošnog “Straha od vozova” i fank rok poigravanja “Bam bam bam”, odgovarajući kraj albuma stiže sa “442 do Beograda” – sporovoznom odom putovanjima i povratku matičnom gradu. Pesma koja danas važi za jedan od zaštitnih znakova Bajaga i Instruktora.

– Pesma ‘442’ je nastala iz vizure putovanja u kombiju, u kome sam tada bio 90 posto vremena. Nije ni čudo da pored ‘442’ ima i ‘svemirska policija’ i ‘300 na sat’, jer u to vreme bukvalno nismo izlazili iz kombija! Turneje su bile jesenje i prolećne, često je bilo puno magle i zaista smo bili jahači magle. Otud stih i ime albuma. Uz to, oduvek sam voleo naziv pesme Dorsa (Doors) ‘Riders On the Storm’ – kaže Bajaga.

Grad na “442 do Beograda”

“Često su me pitali šta je 442, a u stvari ništa konkretno, samo dobra rima. Hteo sam da zvuči kao puno kilometara, jer smo stalno bili na putu. Kad gledaš kroz zamagljen prozor vide se isprekidane linije na putu ili stubići pored. Prava muzičarska stvar, kad se vraćaš sa svirke”

“Psihodelični” omota albuma radio je slikar Radovan Hiršl (1946-2015), fotografije Zorica Bajin-Đukanović, a Bajaga se priseća da u PGP-u nisu bili baš zadovoljni rešenjem jer na prednjoj strani uopšte nije bilo imena benda.

– Radovan nas je polivao bojom, Zorica nas je slikala, a on je posle pravio kolaž od toga. Bili smo totalno mokri od boje. Svima je bilo blesavo što to radimo, ali Radovan je tako hteo. Meni se sada to dopada, jer nekako odražava vreme u kom smo živeli, uopšte kakav je bio Beograd tad – zaključuje poznati pevač.



loading...