'Ako me udariš, mogu da te tužim' reči su koje mališani danas često kažu svojim roditeljima kada krenu ka njima sa podignutom rukom. Batine su način da se postavi granica, ali one nisu jedini, ni najbolji metod da se to uradi.
Deca su u današnje vreme više upoznata sa svojim pravima zahvaljujući televiziji, internetu i društvenim mrežama. Tako mogu da saznaju da roditelji nemaju prava da ih fizički kažnjavaju, što pre nekoliko desetina godina nisu znali.
Za narod sa ovog podneblja važi pravilo „batina je iz raja izašla”. Roditelji su ranije smatrali da je ovo jedini i pravi način da se pokaže autoritet i detetu stavi do znanja šta sme, a šta ne sme da radi.
– Kazne, pa i batine, su način da se postavi granica. Tako znamo dokle možemo da idemo i batine su nam pokazatelj kakva je direktna posledica našeg ponašanja. Cilj svake kazne, pa i batina, je da se promeni ponašanje koje nije dobro za nas. A cilj za autoritet, u ovom slučaju roditelja, jeste da nam se to i pokaže – ovo se sme, ovo se ne sme i mi poslušno idemo za tim. Ali batine nisu ni jedini ni najbolji način da se to uradi – objašnjava za Dnevno.rs Ružica Madžarević, psiholog.
U ruralnim delovima roditelji češće posežu za fizičkim kažnjavanjem, pa dete kazne šamarima, prutom ili u najgorem slučaju, iskoriste kaiš. Nekima je i jedan udarac dovoljan da shvate da su pogrešili i više nikada ne naprave istu grešku, dok se kod neke dece javlja tvrdoglavost i inat.
– Moj sin me je toliko puta „izbacio iz takta” da sam morala da ga udarim. U početku sam mu naravno pričala u čemu je pogrešio, zašto to što je uradio pogrešno, ali me jednostavno nije slušao i nastavljao je po starom. Nisam znala na koji drugi način da mu priđem, osim batinama – priča za Dnevno.rs majka jednog, sada već odraslog muškarca.
Kako nam je rekla, i on sada ima sina, i „šljepi ga” ponekad po guzi, kada stvarno zasluži.
Batine, kao i bilo koja druga kazna, kratkoročno izazivaju neprijatnost, ali cilj je da takvo ponašanje prestane jer smo uvideli da to nije poželjno.
– Često se dešava da veliki broj kazni ima svrhu da zastraši, pa osoba onda sluša pravilo i ne razume čemu to služi. Ili se namerno protivi pravilu – objašnjava psiholog.
Ona kaže da je potrebno napraviti razliku između toga koliko puta se dešavaju batine i kakva vrsta batina.
– Batine koje se dešavaju duži vremenski period, koje su jedino vaspitno sredstvo i često se primenjuje, prelazi u domen fizičkog zlostavljanja i nedopustivo je. Nasilje može da dovede do razvoja psihičkih poremećaja, lošeg kvaliteta svakodnevnog života usled niskog i prevelikog samopouzdanja – ističe Madžarević.
Koliko su batine kao način vaspitavanja opasne, govori i to što mogu da izazovu ozbiljne posledice po fizičko zdravlje, ali i psihološke posledice koje nastaju iz načina na koji se dete bori sa njima.
– To se prvo primeti na nivou sampouzdanja, poverenja u druge ljude i odnosu prema drugima jer su ove osobe češće povučene, nepoverljive ili pak mogu da odu u svoju suprotnost i postanu nasilnici. Istovremeno, povezuju se sa različitim poremećajima psihičkog života kao što je depresija – upozorava psiholog.
Ona ističe da su nekim roditeljima batine jedini način da postave granice „jer su u svojoj okolini videli samo takav postupak kažnjavanja”.
– Mi smo kultura koja kaže „batina je iz raja izašla”. Nemamo modele koje možemo da pratimo i da učimo kako se provodi vreme sa decom, a posebno, kako to vreme može da bude kvalitetno i zabavno a da ne košta mnogo. Zaboravili smo da sa decom možemo da se družimo i na kratkim izletima, možemo da igramo društvene igre, gledamo filmove i pričamo o mnogim, zanimljivim stvarima – objašnjava Madžarević.
Pre nego što kazne, psiholog ističe da je važno da se roditelji dogovore između sebe i sa decom kakvo ponašanje se kažnjava i kako.
– Važno je da postoje jasne odgovornosti i očekivanja, na primer, redovno učenje, da dete iskreno kaže šta se dešava i da li ima neke probleme. Važno je da se zna šta su nagrade, a šta je neophodno uraditi. I da se onda ta nagrada oduzme u situacijama kada se ne prate odgovornosti, na primer, da se zabrani korišćenje kompjutera ili zabrani izlazak napolje. Objašnjavanje stvari je potrebno da bude neutralnim tonom bez preteranog okrivljavanja, povišenog tona i reči poput „ti si glup ili nesposoban” – zaključuje psiholog.
