Ovakvu vrstu cveta često nazivaju “voštanom” jer su mu cvetovi i listovi kao isklesani iz voska.
Hoja je višegodišnja, zimzelena biljka jednostavnih listova koji mogu imati i srebrenkaste mrlje. Cvetovi su obično zeleni, narandžasti, ružičasti, crveni i beli.
Ova biljka se gaji u zatvorenom prostoru, a koristi se za izradu parfema, losiona, pudera i drugih kozmetičkih preparata jer poseduje neverovatan miris.
Voštani cvet najčešće voli indirektno svetlo. Ako ste u mogućnosti, obezbedite mu direktnu sunčevu svetlost od 2 do 4 sata, a ako je biljka smeštena pored prozora, morate da obezbedite zaklon, kako biljka na jakom suncu ne bi gorela.
Oni koji imaju stari koren Hoja cveta, a koji nikako da procveta, trebaju da je premeste na drugo mesto sa više svetlosti. Samo pažljivo, ikao voli sunce i toplotu, Hoja gori na jakom svetlu. Njeno prirodno okruženje je džungla, a ona sama raste iz oborenog stabla. Stoga joj treba senovito i vlažno okruženje.
Ukoliko živite u kući i stanu sa malo svetla, svom voštanom cvetu obezbedite fluorescentne sijalice koje će imitirati sunčevu svetlost.
Kada je reč o zalivanju, ova biljka ne voli da joj se voda zadržava na dnu saksije, jer zbog toga može doći do truljenja korena. Kada vidite da je zemlja suva, zalijte biljku, ali nikako nekom hemijom. Neka voda bude ona koja je provrela i ohlađena na sobnoj temperaturi.
Isto tako Hoja ne voli niske temperature, pa je nikad ne izlažite temperaturi nižoj od 20 stepeni jer to može da uništi cvet.
Zalivajte ih prihranom za sobne biljke, a najbolje je da potopite ljusku od jaja u malo ovde i nakon nedelju dana stajanja na sobnoj temperaturi, iskoristite tu vodu.
Svake dve godine zamenite zemljište u saksijama i birajte ono rastresito. Slobodno uklonite smeđe i sasušene izdanke, a presadite Hoju tako što ćete razdvojiti koren ili što ćete iz zažiliti reznicu. Međutim, nikad to ne radite ako je Hoja procvetala.
Obezbedite joj merdevine uz koje će da se penje i pušta svoje mesnate listove.
