Kineska tradicija i kultura gaji poseban odnos prema biljakama, pun poštovanja i fascinacije. Jedna od najinteresantnijih veština gajenja biljaka koja potiče iz Kine je Bonsai, kao prava umetnost koja je nekada bila karakteristična samo za orijent, a danas je dostupna širom sveta.
Bonsai prema definiciji predstavlja veštinu gajenja drvenastih biljaka u plitkim posudama. Obično se biraju različite vrste drveća i žbunja koje se orezivanjem grana, listova i izdanaka, kao i korenovog sistema ograničavaju u rastu.
Tako se dobijaju minijaturne biljke koje se najčešće drže u enterijeru i bitno se razlikuju po izgledu i karakteristikama od vrsta koje rastu u prirodi.
Sam termin bonsai potiče od japanskih reči “bon” što znači poslužavni ili plitka posuda i “sai” što se tumači kao biljka ili drvo, pa bi doslovan prevod bio biljka na poslužavniku ili drvo u saksiji.
Bonsai je mnogo više od pukog gajenja biljaka. To je složena disciplina koja zahteva disciplinu, znanje i trud, kako bi se postigli željeni rezultati koji se smatraju pravim umetničkim delima.
Mnogi ljudi širom sveta se bave ovim interesantnim i podsticajnim hobijem zbog brojnih dobrobiti koje prevazilaze ulepšavanje životnog prostora neobičnom estetikom bonsaija. Oni ističu postizanje unutrašnjeg mira, razvoj kreativnosti i radosti zbog postignutih rezultata kao neke od pozitivnih efekata.
Istorijat bonsaija
Umetnost bonsaija se prvi put javlja u Kini u periodu od 3. do 5. veka naše ere. Najstariji pisani dokument koji svedoči o tome je zapis iz grobnice Zhang Huai-a iz 706. godine.
Prema staroj kineskoj legendi, kineski car je naredio da se u dvorištu njegove palate napravi minijaturna kopija prirodnih lepota njegovog carstva i tako je pokrenuta fascinacija koja dan danas oduševljava svet.
Tokom 13. i 14. veka bonsai se intenzivnije razvija sa interesantnim umetničkim pristupom koji je podrazumevao rezbarenje stabala u vidu zmajeva i različitih mitskih bića. Tada se za ovaj vid gajenja biljaka koristio naziv “pun-sai”.
Kineski uticaj na japansku kulturu, umetnost i filozofiju je bio veoma intenzivan i omogućio je dalju popularizaciju bonsaija, koji se u Japanu gajio među japanskom aristokratijom i samurajima, kada se i razvija naziv “bon-sai”.
Do 18. veka bonsai dostiže vrhunac u razvoju i popularnosti, pa do 19. veka pronalazi put i do zapada gde je prvo osvojio Pariz izložbom 1878. godine, a zatim i London 1909. godine. U Ameriku dolazi sa amerilkim vojnicima kao neobično i egzotično minijaturno umetničko delo.
Uzgoj bonsaija
Bonsai se prema mestu uzgoja deli na spoljni i kućni, pri čemu je druga vrsta znatno zastupljenija. Moguće je koristiti najrazličitije biljke obuhvatajući listopadno i zimzeleno drveće i žbunje.
Obično se počinje sa uzgojem iz semena i reznica, ili preoblikovanjem lončanica iz rasadnika i biljaka izvađenih iz prirode. Takođe je moguće naći već pripremljene biljke koje se nazivaju “prebonsai” ili u potpunosti oblikoane biljke u bolje opremljenim cvećarama.
Pored izbora biljke, potrebno je obratiti posebnu pažnju na izbor posude u kojoj će se biljka razvijati, jer će ona činiti bitan sastavni deo kompozicije. Najčešće se koriste plitke posude različitih oblika, boja i stilova, uzimajući pri tom u obzir i izgled biljke, kako bi se dobila harmonična celina.
Uzgajanje i oblikovanje biljek zavisi prvenstveno od odabranog stila bonsaija, koji može biti formalni, neformalni, uspravna, nagnuta, kaskadni, u vidu dva debla ili skupine, bonsaija na kamenu itd.
Nega bonsaija
Bonsai zahteva konstantnu negu i održavanje kako bi se postigli željeni rezultati i održalo ovo minijaturno umetničko delo. Ona prvenstveno zavisi od vrste bonsaija, godišnjeg doba i uslova sredine.
Zalivanje i prihranjivanje predstavljaju osnovne mere nege koje je potrebno redovo sprovoditi i prilagoditi zahtevima odabrane biljne vrste.
Orezivanje je neizostavna mera za postizanje karakterističnog izgleda i zahteva određeno iskustvo i znanje, kao i alate koji se mogu naći u specijalizovanim radnjama. Orezivanje se vrši kako bi se oblik biljke prilagodio specifičnim uslovima rasta i razvoja, kako bi se postigao željeni izgled stabla i kao mera nege i održavanja.
Ožičavanje se koristi u bonsaiju za podupiranje stabla i grana biljke, pri čemu je potrebno to uraditi na odgovarajući način kako se ne bi narušla dekorativnost biljke i narušilo njeno zdravlje.
Presađivanje je još jedna mera koja je neophodna za formiranje atraktivnog bonsaija. Mlađe biljke starosti do 10 godina se presađuju svake ili svake druge godine, dok se starije mogu presađivati na svakih 5-6 godina.
