Većina srpskih prezimena prepoznatljiva je po sufiksu -ić. Procenjuje se da se približno dve trećine srpskih prezimena završava na -ić ili -vić.
Veliki broj srpskih porodica nosi ista prezimena, iako uopšte nisu u međusobnom srodstvu.
Prezimenska osnova može da bude različita. Najčešće je to lično ime “rodonačelnika” određene porodice. U najvećem broju slučajeva to je očevo, dedino ili ime nekog drugog muškog pretka u direktnoj liniji srodstva.
Postoje i prezimena nastala od imena ženskog pretka. “Osnivač prezimena” ne mora uvek da bude krvni srodnik. Ponekad to mogu da budu i druge osobe (usvojitelj, staratelj, dobročinitelj)
Takođe mogu biti i prema upečatljivoj osobini ili zanimanju nekog od predaka, prema mestu gde porodica živi ili odakle se doselila.
Tamo gde su rano počele da se vode matične knjige i gde je vođena dobra administracija, prvenstveno na prostorima Austrougarske i Mletačke republike, prezimena su beležena veoma davno. Na teritoriji današnje uže Srbije prezimena su dosta kasno uvedena, jer su se često menjala. Takođe, tamo gde je bio jako izražen plemenski sistem, stara rodovska imena su se dugo održavala ne menjajući se često.
Ovu su 15 najčešćih prezimena u Srbiji:
1. Jovanović
2. Petrović
3. Nikolić
4. Ilić
5. Đorđević
6. Pavlović
7. Marković
8. Popović
9. Stojanović
10. Živković
11. Janković
12. Todorović
13. Stanković
14. Ristić
15. Kostić
