Rok-novinar Lesli En Džouns, koja je od školskih dana pratila rok-legendu Dejvida Bouvija pretpostavlja da su njegove različite oči posledica sifilisa. U članku objavljenom u "Dejli mejlu", ona takođe otkriva da je Bouvi u detinjstvu našao pisma iz kojih je saznao da mu je majka bila prostitutka i govori o glasinama da je izvršio samoubistvo uz tuđu pomoć.

 

Njen prvi susret sa Bouvijem odigrao se 1969. godine, kada je, nakon što se iznenada pojavio u medijima, posle škole često odlazila s drugaricama do Hadon hola, zgrade u Sautend roudu, u Bekenhemu (Kent), gde je stanovao sa novopečenom suprugom Endži.

Ona im je poklonila mnoštvo potpisanih Dejvidovih fotografija, na čemu su joj bile veoma zahvalne, ali najbolje što je ikada uradila jeste to što je bila odsutna kada su jednom prilikom pozvonile na vrata.

Toga dana otvorio im je Bouvi u svilenom kimonu boje limuna, držeći u ruci flašicu crnog laka, kojim je mazao nokte. Umesto četkice, koristio je koktel-čačkalice. Pozvao ih je da uđu da zajedno popiju čaj. Sedeli su na podu u turskom sedu i razgovarali o duhovima, pesmi “Space Oddity”, njegovoj beznadežnoj glumačkoj karijeri i neidentifikovanim letećim objektima.

Ispitivao ju je o kosi, koja je tek počela da raste u pramenovima posle bolesti izazvane operacijom slepog creva.

Ponovo su se sreli deset godina kasnije, a Bouvi je tada već bio svetska zvezda. Naletela je na njega jednog decembra u Parizu, u jeftinom restoranu “Šartje”, na Monmartru, nedaleko od mesta gde je odsela.

“Dejvid je nosio kačket, bio je jednostavno obučen, sam i jedva prepoznatljiv. Ogrezao u ekstremnu zavisnost od kokaina, delovao je jadno. Halapljivo je jeo pasulj i pio najjeftinije belo vino. Sela sam i popila piće s njim”, seća se Lesli En.

“Znači, kosa je porasla”, rekao je i nasmešio se, a ona je ostala zapanjena zbog njegovog pamćenja. Zar se ne plaši da bi na ovakvom mestu mogao biti žrtva mobinga, pitala ga je. “Ne, rekao je, slegnuvši ramenima. “Ne znaju da sam to ja… Ne očekuju da me vide ovde, pa me i ne traže. Ne eksponiram se.”

“Umro je kao što je živeo. Prema sopstvenim pravilima”

Njena priča o Dejvidu Bouviju zasniva se na njenim sećanjima i ličnim iskustvima u kontaktu s njim i njegovom muzikom, kao i sećanjima nekolicine ljudi koji su mu bili bliski.

Milioni su ga obožavali. Većina nikada nije imala priliku da mu priđe. Uprkos divljenju, ima još mnogo nerešenih misterija i zagonetki u vezi s ovim čovekom: kakva je istina o njegovoj majci i njegovim strepnjama u vezi s njenom prošlošću? Da li mu je levo oko promenilo izgled posle tuče, kao što je tvrdio? I pod kakvim okolnostima je umro čovek čija je smrt izazvala buru emocija?

Preminuo je ove godine, u nedelju, deset januara. Niko, osim njegovih najbližih, nije znao da je bolestan. Baš kao što je želeo. Umro je kao što je živeo. Prema sopstvenim pravilima.

Juna 1955, imao je tada osam godina, porodica se preselila u Bromli, malo mesto u Kentu. Tu je Dejvid upoznao Džordža Andervuda. Bili su nerazdvojni.

Džordž ga pamti kao veoma srećnog dečaka, ali pamti i ovo: “Jednom smo došli u školu i delovao je veoma utučeno i uznemireno.

“Mislim da mi je majka bila prostitutka”

“Rekao je: ‘Džordže, imam problem, a nemam s kim da razgovaram.’ Bio je u suzama i uplašen. Tada mi je rekao: “Mislim da mi je majka bila prostitutka.’

“Nisam znao šta da kažem! Verovatno je ta pisma našao sakrivena u kući”, kaže Džordž. Pogledao ga je i slegnuo ramenima. “Uvek je bio dramatičan i ponekad je preterivao. Rekao sam mu: ‘Ma daj, Dejvide, nemoj da si lud, sigurno nije’.”

Andervud kaže da nikada nije video ta pisma, ali da je to otkriće veoma uznemirio Bouvija. “Kada sam o tome razmišljao mnogo godina kasnije, kada sam nešto više saznao o odnosima, mogao sam da sagledam i njegov odnos s majkom – njenu užasnu hladnoću prema njemu i drugim ljudima.”

Godine 1962. Dejvidu i Džordžu se sviđala ista devojka: Kerol Goldsmit. Džordž joj je zakazao sastanak i ispričao je Dejvidu da će je odvesti u klub narednog petka. Zavist i nezadovoljstvo su razdirali Dejvida, koji je toga dana pozvao druga i rekao mu da je Kerol otkazala sastanak. “Ne radiš tako nešto najboljem prijatelju”, kaže Džordž.

“U ponedeljak se hvalio da je izašao s Kerol. Pobesneo sam i udario sam ga.”

Dejvid je kasnije pričao da mu se oči razlikuju od te tuče. Bolest je opisivana na sve moguće načine – od paralize zenice do anizokorije, urođeno različitih dimenzija zenice.

Oftalmolozi s kojima je Džonsova razgovarala nisu sigurni. Jedan od vodećih hirurga kaže: “Nemoguće je bilo šta tvrditi sa sigurnošću ako ga niste pregledali. Data objašnjenja meni deluju prilično neverovatno.”

“Rođen je odmah posle rata, kada je sifilis još bio rasprostranjen, a penicilin nije bio rutinski dostupan. Najverovatnije je bio žrtva urođenog sifilisa. Komplikacije, uključujući neurosifilis i meningovaskualarni sifilis, mogu da dovedu do oštećenja vida.”

Psihijatar Kozmo Holstrom tvrdi da je “ako mu je majka bila prostitutka, postojala opasnost od zaraze sifilisom.”

“Nije mi smetalo što spava s drugima. Pa šta?”

Da li je saznanje o majčinoj prošlosti moglo da utiče na Dejvidovu seksualnost? Verovatno. Kasnije je sam rekao: “S toliko mnogo mračnih tajni o mojoj porodici, imao sam osećaj da sam izvan svega.”

Osmog februara 1965. tada 18-godišnji Dejvi Džouns i njegov bend “Meniš bojz” svirali su u londonskom klubu “Marki”. Njihov nastup je gledala i tada 15-godišnja Dejna Gilespi.

“Delovala sam znatno starije. Imala sam velike grudi, nosila sam tesne majice i farbala se u platinasto plavu boju.

“Posle njihovog nastupa, stajala sam pozadi i češljala se kada mi je Dejvid prišao s leđa, uzeo mi četku i počeo da me češlja. “Mogu li noćas s tobom kući?”, pitao je. Naravno da je mogao.

Dejvid je posle toga redovno posećivao njenu kuću i često bi prespavao kod nje. “Ne sećam se ničega ružnog, ljigavog ili dekadentnog. Nije mi smetalo što spava s drugima. Pa šta?”, kaže ona.

Međutim, Dejna nije imala pojma da Dejvid spava i sa muškarcem, Lindzijem Kempom, plesačem iz Liverpula, koji je bio devet godina stariji do njega. Osim toga, imao je ljubavnicu po imenu Nataša Kornilov. Bila je modni dizajner i oblačila Bouvija na turneji 1978.

“Dejvid je bio mršav, bled i pomalo vanzemaljac”

Kao biseksualac, Dejvid je bio u vezi sa oboje, kao i sa tekstopiscem Lesli Dankan i studentkinjom baleta Herionom Fartingejl.

Aprila 1969. upoznao je Meri Finigan iz Mančestera. Posle propalog braka, kažnjavanja zbog posedovanja droge i s dvoje dece koje je trebalo izdržavati bila je u potrazi za novim početkom. Prešla je da živi kod prijateljice u Bekenhemu, blizu Dejvidovog rodnog grada Bromlija, gde je tražila i našla povoljan stan u Foksgrouv roudu.

Komšije sprat iznad nje, Kristin i Beri, poznavali su Dejvida. Jednom prilikom ih je posetio dok se Meri izležavala u bašti, sunčala se, pušila kanabis i slušala Dejvida kako svira gitaru pored otvorenog prozora. U roku od nekoliko sati, ponudila mu je da pređe kod nje.

Njihova veza je bila kratkog veka – pre svega zato što je Dejvid u to vreme spavao sa još dvoje ljudi: Kalvinom Merkom Lijem, iz diskografske kuće “Merkjuri rekords A&G”, ekstravagantnim Amerikancem kineskog porekla, s kojim je delio Meri Andželu Barnet: nabolju ribu na svetu.

Endži je bila lepa, duhovita, inteligentna i autoritativna.

“Dejvid je bio mršav, bled i pomalo vanzemalajc. Bio je momak iz srednje klase, koji želi da postane rok-zvezda. Imao je talenta, ali mu je bio potreban fokus. Imao je mnogo devojaka i nekoliko momaka u to vreme”, kaže Endži.

“Ali kada sam se ja pojavila, shvatio je da ja mogu da mu pomognem da uspe.”

Endži je postala njegova opsesija. Meri Finigan nije znala šta ju je snašlo, priznala je poraz i mesecima bi zaspala u suzama. Očajna, ali i zaintrigirana, čak je dozvolila Endži da je zavede.

Dvadesetog marta 1970, posle seksa utroje sa zajedničkom prijateljicom u severnom Londonu, Dejvid i Endži su se venčali u Bromliju.

“Kada je pio, bio je užasan”

“Nikad nisam shvatio zašto se venčao sa Endži. U suštini, j..o je sve što je stigao, tokom celog njihovog braka, a ista je bila i ona”, kaže Dejvidov stari prijatelj Džordž.”

Jednom prilikom, 1970, Dejvid je u Parizu naleteo na Bjanku Džeger, suprugu Mika Džegera. Za tren oka našli su se u Španiji.

“Nije to bilo toliko zbog Bjanke, koliko zbog Mika”, seća se član Dejvidove pratnje iz tog perioda. “Dejvid je dugo imao utisak da gubi utakmicu s Džegerom. Nakon što je bio sa Bjankom, osećao je da je preuzeo kontrolu.”

Glumica i plesačica Melisa Harli bila je 20 godina mlađa od Dejvida, a upoznali su tokom turneje “Stakleni pauk” 1987. godine.

“Rekao mi je da će se venčati. Sve je bio planirao. Na kraju je odustala. Napustila je Dejvida. Rekla mu je da je premlada da se uda. Ali, niko ne ostavlja Dejvida Bouvija”, seća se Džordž.

“To je veoma loše primio. U to veme je mnogo pio, a kada je pio, bio je užasan.”

Venčanje planirano sa Melisom u Firenci, realizovano je 1992 – s manekenkom Iman, 1992. godine.

Dejvid je umro u svom krevetu u Njujorku, dva dana posle 69 rođendana. Niko nije znao da je bio smrtno bolestan. Rekli su da je u pitanju rak jetre, ali zar oni nije obično sekundaran?

“Po svemu sudeći, Bouvi je inscenirao svoju smrt”, kaže ugledni novinar i bivši didžej radija Bi-bi-si Endi Pibls, koji je više puta intervjuisao Bouvija.

Inscenirao je sve u životu. Zašto bi sa smrću bilo drugačije?

On kaže da je primio više telefonskih poziva iz kojih je saznao da je pevač izvršio samoubistvo uz tuđu pomoć. “Ko je mogao da mu pomogne i kako je to uradio nikada nećemo saznati. Siguran sam da nije u to umešao porodicu i bliske prijatelje da bi ih zaštitio.”

“Međutim, kada dobro razmislite, Dejvid je inscenirao apsolutno sve u životu, tokom čitave karijere. Zašto bi sa smrću bilo drugačije? Ako je to mogao da uradi pod sopstvenim uslovima, onda je to dobro za njega. Svi bismo mi to želeli. Mislim da je za svako divljenje način na koji je organizovao svoj kraj.”

Rok-menadžer i producent Sajmon Nepijer Bel ističe da je samo dan pre smrti Bouvi fotografisan ispred zgrade u kojoj je stanovao, u elegantnom crnom odelu, s kravatom i šeširom na glavi, širokog osmeha. Izgledao je odlično.

“To je bilo smišljeno. Kao i sve što je radio. Znao je da umire. Znao je to već 18 meseci. Ali želeo je da ga tako pamte: doteranog i srećnog. Kontrolisao je svoj imidž do poslednjeg trenutka.



loading...