Kada vam je dosadno, kada ste tužni, setni ili razočarani, posetite stranicu 'Amfibolije' – nepogrešivo će vas podsetiti na prave, na momente I naizgled, izgubljene životne vrednosti. Dnevno.rs je kontaktirao njenog osnivača, Bojana Radovića i pozajmio, za vas, deo magičnog sveta koji nastaje iz pera ovog novinara po struci, dizajnera po nuždi i roditelja po želji – kako on za sebe voli da kaže.
Zašto „amfibolije”?
– Amfibolije, zato što je moj mozak odbijao da ukači šta je katahreza, a šta amfibolija, ma koliko se ja trudio. Iz tog razloga sam sam uzeo nik Amfibolije. Tako sam bio siguran da ću makar jedno zapamtiti. Nije moglo da bude „amfibolija”. Pomislili bi ljudi da sam žensko. Nije da bi mi smetalo, doduše. Internet je, svako ima pravo da pomisli šta god poželi. Inače, amfibolija je stilska greška dvosmislenosti – da ne mora neko džabe da traži.
Koliko dugo grupa postoji? Da li si očekivao toliki broj lajkova za relativno kratko vreme?
– Fejsbuk kaže da postoji od maja 2012. godine. Kreator sam ja, a o broju lajkova nikada nisam razmišljao. Ne smatram to naročito bitnim. Na primer, „Elitni odredi” imaju više lajkova od Meše Selimovića, a ova stranica od Mike Oklopa. Kapiram da neko vidi svoj omiljeni bend vrednijim od Meše, ali ja ne vidim sebe značajnijim od autora „CA Blues-a”. Ako je lajk pravi kriterijum vrednosti bilo čega, onda su fotografije mačaka i ježeva koji jedu šargarepu najbitnije stvari na svetu.
Koji je bio osnovni motiv da pokreneš ovu grupu? Gde si pronašao inspiraciju?
– Na tviteru mi je par osoba reklo da u na fb profilima kao inspiraciju naveli mene. Bilo mi je simpatično, pa sam napravio stranicu. U međuvremenu se zapratila : ) Pišem šta mi se dešava, šta vidim, a ponekad se prosto recikliram. Imam na tviteru preko pedeset hiljada tvitova, pa često povučem nešto odande, ako se u međuvremenu nisam predomislio po pitanju te teme. Oko pisanja mi ne pomaže niko, osim što mi prijatelji ponekad posude ruke, telefon ili leđa za ono što hoću da objasnim čitaocu.
Koja je misija „amfibolija”?
– Amfibolijeva misija je da prodaje majice, upaljače, bedževe, hemijske ili magnete za frižidere. Dakle Amfibolije™. Šalim se. Nema misije. Stranica postoji sebe radi. Kada izgubi smisao, tada će i nestati.
Kakvi su komentari, i kako reaguješ na loše, ako ih ima?
– U redu su. Mada, u poslednje vreme ih sve manje čitam, jer ih sve više i to ume da oduzima vreme.
Odakle crpiš sve te ideje? Kako nastaju fotografije sa lepim rečenicama?
– Svaka ta rečenica mašta da postane nešto veće. To su fragmenti masivnijih priča, pa deluju višeznačno (sad „amfibolija” ima smisla). Meni su društvene mreže često virtuelni tefteri, samo što sam u poslednje vreme ponudio ljudima uvid u neke od stranica. Slikam sam.
Da li ti stranica oduzima mnogo vremena?
– Sada ni najmanje. Moj posao je takav da moram da sedim za računarom, a i sve drugo što radim me prisiljava da sam pred monitorom. Pa kad sam već tu…
Imaš li konkurenciju na društvenim mrežama?
– Miku Antića. Šalim se – ne, jer ništa ne prodajem. Nikakav sam preduzetnik.
