Pank-rok sastav Goblini održaće večeras (20.30) veliki beogradski koncert u Hali sportova, gde će promovisati novi CD album 'Roba s greškom', a frontmen Branko Golubović-Golub najavljuje odličnu svirku od oko dva sata i nekoliko iznenađenja.
– Da nam je neko predložio koncert u Hali sportova pre četiri godine ne bih mu verovao, a pre 20 godina samo bih se nasmejao. Očekujemo sjajnu atmosferu i potrudićemo se da do nje i dođe, naravno uz žestoku svirku – poručuje Golub i podseća da se navršava 22 godine postojanja benda i 20 godina od prvog albuma tako da će publika na koncertu moći da čuje presek karijere „Goblina”, ali akcenat će biti na novom albumu koji je publika odlično prihvatila.
– Izuzetno smo zadovoljni i smatramo da se isplatio sav taj rad koji je trajao malo manje od dve godine, svi moji dolasci iz Pakistana i konstantan rad u prostoriji za vežbanje. Sećam se da bi prošlo par dana i tek onda bi shvatili da pojedinci nisu izašli dalje od Fircinog dvorišta, kod njega smo najčesće radili na novom materijalu. Sve se to polako ali sigurno uobličilo i dobilo formu toga što se sada naziva „Roba s greškom” – kaže Branko Golubović.
Čini se da kada su pank i bunt najpotrebniji, njih kao da je u Srbiji najmanje?
– Ne slažem se sa ovom konstatacijom. Postoji masa aktivnih bendova koji su poprilično „angažovani” na sebi svojstveni način. Problem je u tome što sam ograničen medijski prostor ne omogućava tim bendovima (kao i nama) da dopru do šireg auditorijuma i prenesu im određene poruke. Verovatno da je i sam razlog za „ograničenje medijskog prostora” upravo ideja da može biti korišten za takve svrhe koje nece ići u prilog establismentu. Bendovi kao stu su „Atheist rap”, „Novembar”, „Cepeni ćunci”, „Tetrapank”, „Lude krawe”, i cela šumadijska scena (ovde sam izostavio mnoge druge bendove posto pricamo iskljucivo o panku) oduvek su bili tu da kažu to što imaju da kažu. Ne zaboravimo da postoji i masa bendova koji nisu deklarisani kao pank bendovi, a koji su itekako dali svoj doprinos celoj ovoj priči. Znači nije problem u bendovima i njihovom broju nego u medijskom prostoru koji ih ograničava i sputava. Ovde, naravno, pričam o „mainstream” medijskom prostoru.
Kada se vratite iz Pakistana, gde radite već četiri godine, čini li vam se da je letargija postalo stanje duha u Srbiji i kako se boriti protiv toga?
– Slažem se u potpunosti i mislim da ona u ovom trenutku izbija iz svih pora naseg društva. Ona je dodatno ojačana ne viđenjem “svetla na kraju tunela” odnosno ne postojanjem ponuđenog rešenja za situaciju u kojoj smo. Ono što mi smatramo rešenjem je korisćenje letargije kao osnove/razloga/opravdanja za uzimanje stvari u svoje ruke. Ako ti niko ne pruža rešenje, sam ga pronađi! Malo smo se ulenjili i očekujemo da neko drugi rešava naše probleme – zaključuje Golub.
