Pank rok bend Goblini u subotu uveče, pred oko 4.000 posetilaca u beogradskoj Hali sportova održali su spektakularan, dvoipočasovni, nastup izvevši čak 33 pesme, uz prateću euforiju u publici.
Koncert je simbolično otvorio hit singl sa poslednjeg albuma „Deca iz komšiluka” Na velikoj pozornici svi iz benda osim frontmena Branka Golubovića-Goluba koji se pojavljuje koji sekund kasnije, pred prvu strofu, obučen po modi iz spota „Evropo” – u kiltu, a prvi zvuci sa bine bili su dovoljan okidač za prvu šutku u parteru.
– Dobro veče, dobri ljudi. Rekli smo da ćemo da uradimo taj jebeni album, nismo vas razočarali – poručio je Golub, da bi se odmah zatim desio prvi delirijum uz jednu od najstarijih njihovih tema, „LSD se vraća kući”, odnosno, popularne „Jagode”. Da je ovo i promocija novog albuma, brzo nas je podsetila „Jedan na jedan”, a onda ponovo nešto iz starog repertoara, „Dr. Hoffman”.
Negde na pola koncerta na scenu su izašli i prvi gosti, duvačka sekcija u sastavu Kojot (Eyesburn) – trombon, Bora (DLM) – truba i Dule Petrović (Plejboj, Eyesburn) – saksofon koja je sa bendom radila na snimanju albuma „Re-Contra”, pa su logično, usledile pesme „Nagradu” i „Trag”. Publika se zatim podsetila i stare pesme „Bolje soko u ruci nego guska u krevetu”, kao i svojevrsne himne „Punk’s’ Not Dead” koju su svi uglas pevali. Posle čuvene „Cipjonke” koja je razigrala masu, usledila je „Kao da”, a onda su na binu izašli pritekli Dr Pop i Radule iz sastava “Atheist rap” te su zajedno su otprašili „Pilote”. Posle pesme sa novog albuma, „Pečenja i rakije”, poznata uvodna melodija iz osamdesetih najavila je još jednu šutku, sasvim očekivanu uz „Anja, volim te”. Posle „Ne trebam nikome” i „Kupi me” vreme je bilo za još jedno iznenađenje, a eforična publika ovacijama je dočekala Zorana Kostića Caneta i Nebojšau Anotnijevića Antona iz “Partibrejkersa” koji su zajedno sa “Goblinima izveli pesmu „Ja sam doktor”.
„Splet okolnosti”, „Sedam” i, tek tada, ona za koju se zna da završava zvaničan deo, „Voz”. Po povratku na bis, ponovo uz Dr. Popa, na redu je bilo podsećanje na davne dane uz obradu „Tamare” Borisa Novkovića.
Za kraj koncerta publika je imala priliku da još jednom skače uz ponovljene pesme „Ima nas” i „Dece iz komšiluka”, a numera „Za Lorenu”, značila je za definitivan kraj koncerta na kome nema ko se nije preznojio.
